Исланђани данас на референдуму о евроинтеграцијама, одлука би могла да утиче и на Западни Балкан
Исланђани данас на референдуму одлучују о евентуалном повратку евроинтеграцијама.
Док присталице истичу економску стабилност и већу сигурност у све неизвјеснијем свијету, противници упозоравају на губитак дијела суверенитета.
Према најновијем истраживању агенције "Галуп", објављеном јуче, тијесна већина бирача противи се поновном отварању преговора о приступању ЕУ, што је заокрет у односу на ранија испитивања јавног мњења.
Гласање није изјашњавање о самом чланству, за шта би било неопходно да Исланд одржи и други референдум - о томе да ли да приступи блоку од 27 чланица под условима договореним током преговора.
Рејкјавик је напустио преговоре о приступању ЕУ 2013. године, четири године након подношења захтјева, када је на власт дошла евроскептична влада.
Од тада су раст трошкова живота и рат у Украјини поново пробудили интересовање јавности да се то питање отвори.
Чланство у ЕУ дало би Исланду непосредан глас у одлучивању преко институција као што су Европска комисија, Савјет министара и Европски парламент, а земљу би увело и у царинску унију и отворило јој могућност да усвоји евро.
Шта би повратак Исланда значио за проширење ЕУ?
У Бриселу се референдум пажљиво прати, јер би могао да утиче и на наредну фазу проширења ЕУ.
Из перспективе Брисела, евентуални повратак Исланда значио би укључивање једне богате и институционално стабилне државе, која је већ високо усклађена са европским правилима и налази се на геостратешки важној локацији у сјеверном Атлантику.
Због тога поједини аналитичари сматрају да би повратак Исланда могао да утиче и на Западни Балкан, стварањем нове политичке динамике у процесу проширења.