Посмртни остаци Благоја Јововића требало би ове јесени да буду пренесени у Београд
Она је рекла да из Београда прати и контролише читав процес, те да ће преносом посмртних остатака њеног оца бити испуњена његова жеља да почива у српској земљи коју је толико волио и за коју се жртвовао.
- Биће сахрањен у Алеји великана, то је план, али и правда. Не можемо да донесемо Благојеве остатке, а да их нико не види, него да буду ту да сви могу да оду на његов гроб. Ја видим колика је љубав према њему - рекла је Јововићева.
Она је навела да се наредне године навршава 70 година од пуцња њеног оца на поглавника злогласне НДХ и да је вријеме да се укаже на то ко су били злочинци, а ко жртве и истински хероји и патриоте.
- Ово је мало што можемо да учинимо за Благоја, да се врати поштовање према њему. Он није желио ни злато, ни новац. Он је у том времену урадио што је морао јер је био војник и патриота. Ми као породица не тражимо ништа за себе, само да се врати поштовање према Благоју и радујемо се доласку посмртних остатака у Србију - рекла је она.
Марија Јововић је указала да често добија питање зашто ће њен отац бити сахрањен у Београду, а не у родном Косовцу у Црној Гори, те одговара да је то њена одлука јер је Београд центар српства и он као Србин из Црне Горе ту и припада, као Србин у српској земљи.
- Ми ни након толико година од рата не можемо да добијемо званично документ да је у НДХ извршен геноцид над српским народом. Овако, када дођемо на Благојев гроб, то ће бити и опомена да је над нашим народом извршен геноцид који још није добио своје име - рекла је она.
Марија је поновила да је то била очева жеља и да ће ускоро бити испуњена.
- Увијек је говорио да ће када умре да буде у својој отаџбини, увек, увијек. Чекала сам колико сам требала да чекам и сада мислим да је тренутак да он буде у својој отаџбини - рекла је она.
Нагласила је да је за њу лично и за цијелу породицу била велика сатисфакција када је једна улица у Земуну 2020. године добила име по њеном оцу и да је то у ствари било пресудно за њену одлуку да из Аргентине дође у Београд и започне борбу за истину о лику и дјелу њеног оца.
- Чујем стално да за Благоја кажу да је терориста, а не кажу да су усташе биле терористе. Мијењају историју, али истина увијек нађе свој пут - рекла је Јововићева, која је аутор више књига у којим је чињенично и документовано освијетлила све догађаје који су претходили атентату на Павелића и услиједили након њега.
Она је нагласила да се радује што ће убрзо у Србији бити премијерно приказан и филм "Рука правде" режисера Немање Ћеранића, за који је она била стручни консултант, а који ће свијету испричати причу о њеном оцу и догађајима из априла 1957. године на интересантан и посебан начин.
Јововићева је рекла да је приликом рада на књигама о свом оцу истражила бројне архиве и да се током тог истраживања намтнуло питање гдје је завршио огроман новац и богатство српских и јеврејских мученика у НДХ.
- Они су финансирали своју дијаспору. Павелић је отворио Хрватски дом у центру Буенос Ајреса и такве домове у Парагвају, Боливији, Чилеу, по цијелом свијету. Правио је план за напад на стару Југославију. Све је то радио Павелић преко тих пара. Трошили су их, отварали фирме. И данас Хрвати тамо живе баш добро, може да се види да имају те паре - рекла је она.
Благоје Јововић /1922-1999./ пуцао је 10. априла 1957. године у Буенос Ајресу у Аргентини на поглавника НДХ и руководиоца геноцида почињеног над Србима током Другог свјетског рата Анту Павелића.
У недостатку судског процеса и законске казне, Јововић је уз помоћ неколико пријатеља узео правду у своје руке и извршио атентат на Павелића, од чијих је посљедица касније умро.
Јововић је дуго тајну о атентату чувао у себи, да би се исповиједио блаженопочившем митрополиту Амфилохију у манастиру Острог у децембру 1998. године, када је први пут након рата дошао у домовину, а тада су тајну сазнала и његова кћерка Марија и породица.
Јововић је преминуо неколико мјесеци након тога – 2. јуна 1999. године у граду Росарио у Аргентини.
Влада Србије усвојила је 25. јуна Закључак о сагласности да посмртни остаци Благоја Јововића, који је током Другог свјетског рата био припадник Југословенске војске у отаџбини, буду пренесени из Аргентине у Београд и да се на тај начин ода почаст човјеку који је извршио атентат на Анту Павелића.