Рачић: Свако веће поскупљење електричне енергије би се негативно одразило на нашу економију; Потребно реално посматрати ситуацију (ВИДЕО)
- У овом моменту желимо да реално посматрамо ситуацију. Знамо да цијена електричне енергије у овом моменту на берзи износи далеко више него што су цијене које наша привреда има. Знамо које су цијене у окружењу, колика је цијена електричне енергије у Федерацији БиХ, Србији, Хрватској и другим земљама, али морамо бити свјесни да наша економија нема довољно простора за значајније повећање цијене електричне енергије јер имамо још увијек лошу мрежу и у оквиру постојећег енергетског система - истакао је Рачић.
Навео је да често долази до престанка испоруке електричне енергије што нашим привредницима проузрокује додатне трошкове.
- Са тог аспекта хоћемо да уђемо у преговоре са неким реалним основама како је стање наше привреде, колико она може даље да поднесе поскупљење и колико је учешће трошкова електричне енергије укупним трошковима пословања наших предузећа - рекао је он.
Навео је да дрвна индустрија у задње четири године има доста негативне показатеље.
- Смањен им је извоз и у таквим околностима они као значајнији потрошачи електричне енергије сигурно да би били још угроженији уколико би дошло до већег поскупљења. И други сектори метална, комплетна прерађивачка индустрија има значајно учешће трошкова електричне енергије и морамо бити опрезнији. Сматрамо да привреда није у стању да плаћа трошкове електричне енергије и покрива оне губитке који се проузрокују због ниске цијене. Ако је цијена у привреди 75 марака, а почетна цијена, прва тарифа за домаћинства 34 марке, видимо да је то цијена која је далеко испод произвођачке цијене и испод оне цијене коју Електропривреда у случају недостатка домаће производње мора да увози - истиче он.
Поставља се питање, каже рачић, да ли оваква привреда која има негативне трендове већ четврту годину за редом може да покрива оне трошкове које Електропривреда губи у испоруци домаћинствима јако ниске цијене електричне енергије.
- Радимо анализе, оне ће бити готове у наредних 15 дана и видјећемо колико би сваки проценат повећања утицао на трошкове. Морамо бити реални, узимати све показатеље са објективним околностима у којима наша привреда послује. У сваком случају, уважавајући и стање у Електропривреди. Она има бројне проблеме, њена производња предузећа, прије свега термоелектране, су дужи низ година кубуре са лошим квалитетом угља, непродуктивних радника - рекао је Рачић.
Када је ријеч о захтјевима превзника, Рачић наводи да су подржали њихове захтјеве,
- Представници Привредне коморе су били у Сарајеву и изразили подршку превозницима. Чуо сам се са руководством Конзорцијума и пружио сам им подршку. Чињеница је да ЕУ у досадашњем периоду није имала слуха за њихове захтјеве, с друге стране њихово саопштење да они остају отворени за разговор ми не даје наду. То су рекли и прошли пут када су одбили захтјев превозника и све оне компромисе, који су превозници нудили они нису прихватили - рекао је Рачић.
Подсјетио је да је био компромис умјесто бројања дана, да се броје сати и да то би на неки начин њима чинило значајан уступак, међутим они нису ни у том сегменту удовољили захтјеву превозника.
- Бојим се да нам слиједи јако тешка ситуација у погледу превоза и 14. септембар је нешто што ће у сваком случају бити посматрано од стране јавности и представника Европске комисије. Али ја и у овом случају покушавам да са људима са којима разговарам да блокада граница не штети само њима, штети комплетној привреди. Уколико блокирамо границе кад тад ћемо морати те границе одблокирати. Имаћемо значајну штету нашој привреди, а мислим да нећемо ништа добити од стране Европске комисије - истакао је Рачић.
Навео је да су они свјесни шта се дешава и да по питању наших захтјева не реагују.
- Да имају слуха за захтјеве они би то донијели. У таквим околностима, па чак и кад наши превозници пререгиструју наше компаније у Словенију, они ће имати ово тржиште и ову економију коју ће моћи да сервисирају и раде услуге за њих. Не би требало ни они да праве штету нашој економији јер у случају кад буду пословали у Словенији са нашом економијом јако је битно да та економија буде витална. Они ни једном захтеву нису хтели да попусте, захтјеви нису наишли на разумијевање, једино је Хрватска ишла на измјену свог закона о боравку странаца и омогућила издавање виза - навео је Рачић.
Додао је д је та процедура подзаконских аката која у Хрватској треба да се донесе је још увијек у процедури.
- Очекујемо да ће у октобру Хрватска имати дефинисана правила везана за давање виза нашим превозницима. Међутим, није реално да Хрватска може да удовољи захтјевима свих наших превозника. Морамо тражити неку другу варијанту из земље која би слично као Хрватска поступила и омогућила функционисање наше логистике, нашег превоза, јер није реално да сви они могу добити визе од стране Хрватске.