Миољка из Лакташа добила нову јетру у Минску: Сада живим нови живот
Миољка је први пацијент из Републике Српске који је у Бјелорусији добио нову јетру о трошку Фонда здравственог осигурања (ФЗО) Републике Српске, чиме је направљен још један велики искорак, јер су до сада осигураници упућивани у Бјелорусију само за трансплантације бубрега.
- Фонд је финансирао комплетну операцију и преоперативну процедуру. Да није било тако, ја толики новац не знам како бих сакупила. Да продам и кућу и земљу, све, не бих имала довољно. Захвална сам на свему, јер сада живим нови живот - испричала је Миољка за "Глас".
ПУТ
Међутим, пут до трансплантације јетре није био нимало лак.
Здравствени проблеми са јетром, присјетила се, појавили су се у прољеће 2024. године. Више пута је повраћала крв, трпјела страшне болове, али никада ни на секунд није помислила да одустане.
- Нисам прихватала да могу бити животно угрожена. Борила сам се и нисам посустала. Вјеровала сам да ћу живјети, да ћу бити добро - истакла је Миољка и додала да су јој њених троје унучади били највећа снага у овој борби.
Од љекара до љекара, од прегледа до прегледа, све је извјесније било да ће овој храброј жени бити неопходна трансплантација јетре. Иако је вјеровала да ће се њена јетра регенерисати, налази нису били оптимистични. Докторица из Универзитетског клиничког центра РС у Бањалуци, која ју је лијечила, саопштила јој је да је трансплантација јетре једино рјешење.
- Након свих потребних процедура, од конзилијарног мишљења, преко рјешења Фонда, свега што је потребно и комуникације са клиником у Минску, на моју имејл адресу стигао је позив да треба да дођем у Бјелорусију на преглед. Морам живјети, морам ићи и на крај свијета, знам да морам, али не знам како ћу, одакле да почнем - рекла је Миољка.
Први одлазак у Бјелорусију био је на неколико дана. За то вријеме у болници је прегледана, урађено је све што је потребно прије операције, а потом се вратила кући како би завршила други дио процедуре и спремила се за одлазак у Минск на мало дужи период.
- Када је ријеч о трансплантацији јетре морате бити ту, близу болнице, када вам јаве да имају компатибилан орган да можете одмах доћи - истакла је Миољка.
СУДБОНОСНИ ПОЗИВ
Додала је да је у Минску пронашла стан и чекала судбоносни позив.
- Није лако у бијелом свијету, далеко од породице, када не знате ни језик и немате никог свога. Звук телефона у стану у Минску, далеко од куће, породице, на другом крају свијета, буди наду, али и страх. Са друге стране глас који саопштава: "Имамо јетру". Радост, страх, неизвјесност, све ми се помијешало и само сам жељела што прије стићи у болницу - присјетила се Миољка.
Операција је трајала десет сати, а за тим љекара у Минску Миољка има само ријечи хвале. Уз сву стручност и преданост послу, истакла је да су веома љубазни и сусретљиви.
- Када сам се пробудила у соби послије операције и нисам знала гдје се налазим, чула сам наш језик. Нисам вјеровала сама себи, али сам чула да неко прича на српском. Рукама опипам стомак, цјевчица с једне, цјевчица са друге стране. Добро је, оперисана сам и жива сам - присјетила се Миољка, која се мјесец дана након операције осјећа добро, вратила се кући, да уз подршку и љубав најмилијих што прије заборави на све тешке дане.
ПРВИ ЛЕТ
Путујући на операцију у Минск, Миољка Средојевић је први пут закорачила у авион.
- Био је то први лет у мом животу и то не било какав, спасоносан, лет ка оздрављењу, ка бољем сутра. Није било мјеста за страх, само вјера и нада - истакла је Миољка.