Андреа Лекић за РТРС: Послије блиставе каријере у новој мисији - вратити рукомет гдје је накада био (ВИДЕО)
Послије блиставе каријере, сада је у новој мисији, као генерални менаџер женских селекција, вратити овај спорт гдје је некада био. Задатак, ни мало лаган.
- Немамо тренутно врхунске рукометашице по Европи. То је чињеница. Међутим, имамо млађе генерације које долазе. Недавно су наше јуниорке играле у четвртфиналу Свјетског првенства. То је негдје наша "база". Морамо водити рачуна о њима и пружити им све услове да постану добре играчице. Морамо поставити један систем од сениорске ка нижим селекцијама, како би те младе играчице ушле што спремније у сениорски рукомет - каже Лекићева.
Један од приоритета је и популаризација рукомета код младих, прије свега у школи. Шта Савез ради по том питању и какви су планови?
- Па прије свега трудимо се да тим дјевојчицма усадимо љубав према рукомету, који је за мене најљепши спорт на свијету. Радимо на "брендингу", једноставно морамо им наћи узоре и истаћи у први план, а то можемо једно ако репрезентација направи неки велики успјех, као што је то рецимо урадила моја генерација. Морам да кажем да неко системско улагање и начин рада у протеклом периоду није био прави. Али, није то главни разлог, има и до нас, рукометних радника. Мало смо се "улијенили" и престали да тражимо ту дјечицу. Нама и јесте идеја, заједно са наставницима физичког и тренерима млађих категорија, да тој дјеци покажемо шта је рукомет и колико је то лијеп спорт. За то нам наравно требам подршка и медија. Све је то зачарани круг, дакле, финансијска подршка државе и спонзора, једнаки услови за тренинг и медијска промоција. Боримо се за "своје парче хљеба". Није лако, али ја волим изазове, само треба времена - истиче Лекићева.
Чини се да је Андреа у секцији Србије полако почела да гради систем. Окупила је свој тим, некадашње саиграчице из репрезентације. Селектор је Сандра Колаковић. Сања Вујовић директор репрезентације, а Катарина Томашевић тренер голмана.
Први тест је чини се добро прошао, освојено је солидно 12. мјесто на Свјетском првенству. У децембру Србију очекује Европски шампионат.
- То су све дјевојке које познају спорт. Оно што је мени најбитније је да ми имамо једну најискренију могућу подршку, а то је оно што је најбитније. Радити данас је једној здравој средини заиста је ријеткост. Е сад, наравно треба стрпљења, јер неће ништа доћи преко ноћи. То је тако - каже Лекићева.
Андреа, званично најбоља рукометашица свијета 2013. током каријере освојила је преко 20 трофеја од којих су најзначајнији титула шампиона Европе са Ђером и сребрна медаља на Свјетском првенству са селекцијом Србије, 2013 године.
- Та 2013. је година за незаборав и које ћу се увијек сјећати. Поносна јесам на све те резултате, али сам више поносан на пут на којем сам устрајала. Дуго сам играла, рецимо Лиги шампиона, чак 19 сезона у низу. То је велика ствар и моја највећа побједа, играти на врхунском нивоу свих ових година. Рукомет је екстремно захтјеван спорт, а да друге стране љубав према рукомету је прегазила све неке нормалне границе. За мене то био највећи покретач свега - истиче Андреа.
Каријера Андреје Лекић прожета је великим побједама, трофејима, успјесима, али било је и оних мање лијепих тренутака. 2020. године доживјела је једну од најтежих спортских повреда, кидање ахилове тетиве на утакмици Србије и Холандије на Европском првенству.
- То је био мој највећи тест у карјери. Послије девет недјеља у штакама у гипсу, имала сам могућност да помјерим само палац. Тако да је моменат трчања био за мене немогућа мисија. Треба сањати високо, ићи корак по корак. Тако сам све пребродила, наравно окружена правим људима који су ми много помогли - додаје Лекићева.
Она са поносом истиче да је поријеклом из Прњавора, одакле је њен отац.
- Дјетињство и школске распусте сам некада редовно проводила у Прњавору. Заиста волим тај град и за њега ме вежу јако лијепе успомене. Што се тиче женског рукомета у Републици Српској, видим да је на ниским гранама. Имамо Свесрпски куп који треба искористити да се што више повежемо. Постоји нека идеја за едукацијом, камповима, да окупимо најталентованије дјевојчице - истиче Лекићева.
Разговарао Александар Колунија