Обиљежена 31 година од одбране западних граница Српске: Једна од најважнијих битака за опстанак (ВИДЕО)
У дводневној агресији Хрватске војске убијено је 53 цивила. Главни правац напада било је насеље Туњице код Новог Града. Драгутин Вукојевић ту је изгубио два сина, од 10 и 16 година, и супругу.
- Усташка хорда је прешла ријеку Уну, на десну обалу ријеке, и ко год је наишао магистралом према Костајници убијали су пушкама - додао је Драгутин.
Мајка Јелене Далмације, Милена, живот је изгубила је у артиљеријском нападу на цивилну колону недалеко од Новог Града док је њу и брата држала за руку. Имала је 36 година. За злочине Хрватске војске до сада нико није одговарао.
- И зато данас морамо да говоримо. Не да би смо живјели у мржњи, него због истине. Да се зна да су овде страдали људи, невини људи, који су имали своје породице - наводи Јелена.
Нови Град, Козарску Дубицу и Костајницу напале су двије хрватске бригаде уз подршку неколико пуковнија. Живот у одбрани положио је 51 припадник Војске и Полиције Републике Српске. Најјаче тачке отпора српских бораца биле су на Гостимир кули и Грачану.
- Они су испалили негдје око 800 граната у том артилерљеријском обрачуну, што је у садејству са Прњаварском бригадом одиграло кључну улогу у одбрани Ново Града - каже мајор Момир Ковачевић, ратни командант одбране Новог Града.
Пуковник Владо Живковић, ратни командант 1. прњаворске бригаде додао је да је био на пробоју коридора.
- УБроду, Озрену, са бригадом комплетно. Коридор је био нешто специфичан, то је била борба за опстанак, за живот. Међутим, ово је било овде борба за опстанак Републике Српски - наводи он.
Српску су браниле јединице окупљене у Оперативну групу 10, којом је командовао генерал Момир Зец. Истиче да Дејтонски споразум не би изгледао овако како изгледа да Војска и полиција Српске уз подршку народа нису побиједиле.
- Они су хтјели да два пута у овоме вијеку, прошлом, да дођу на Козару. 1942. године су дошли, а 1995. године нису могли и народ се одбранио - каже Зец.
Сјећање на цивилне и војне жртве наша је дужност, поручено је у Новом Граду са централне манифестације обиљежавања 31. годишњоце одбране западнокрајишких општина.
- Захвалјујући храброј одбрани, ми смо данас овде и треба да цијенимо ту слободу који су нам подарили људи који су се тако храбро борили. Србија је сваким даном уз Републику Српску - додаје државни секретар Министратсва за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Никола Вукелић.
Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Радан Остојић додаје да захвалност дугујемо храброј јуначкој Војсци Републике Српске која је сломила офанзију и зауставила напредак Хрватске регуларне војске.
- Створила услове за започњање мировни преговора што је резултирало и Дејтоном и Паризом, а што се може слободно рећи што је резултирало де факто овим стањем, то је постојање Републике Српске - додаје Остојић.
Нека 18. и 19. септембар 1995. године буду завјет да чувамо мир, да чувамо своје институције, да поштајемо своје жртве, да их се сјећамо, поручује предсједник Српске Синиша Каран.
- Српски борац је увијек кроз историју био борац који се борио за слободу, који је водио ослободилачке ратове, одбранене, отраџбинске, био јачи од сваке силе које је агресорска - наводи Каран.
У агресији Хрватске војске на западнокрајишких општине рањено је више од стотину лица. Материјална штета процијењена је на више од тадашњих 170 милиона марака. 31. годишњица одбране западнокрајишких општина обиљежена је и свечаном академијом у Козарској Дубици и парастосом и полагањем вијенаца у Костајници.