Јединствена Русија убjедљиво води на изборима за Државну думу
Међу те четири странке су, поред Јединствене Русије, и Комунистичка партија Руске Федерације, Либерално-демократска партија Русије и Нови људи.
Тако ће девети сазив Државне думе оквирно укључивати странке из актуелног парламента, са изузетком Праведне Русије, преноси агенција РИА новости, наводећи да је укупна излазност на синоћ завршеним тродневним изборима достигла 56,66 одсто.
Према резултатима након пребројавања 87,91 одсто гласачких листића, Јединствена Русија је добила 57,87 одсто гласова, Комунистичка партија Руске Федерације 13,84 одсто, Либерално-демократска партија Русије 8,86 одсто, Нови људи 7,94 одсто, а Праведна Русија 4,95 одсто.
На даљинском електронском гласању, Јединствена Русија је добила 49,06 одсто гласова, Нови људи су на другом мјесту са 15,42 одсто, а слиједи Комунистичка партија Руске Федерације са 12,26 одсто, према ријечима предсједнице Централне изборне комисије Еле Памфилове.
Избори за посланике деветог сазива Државне думе и друге повезане изборне кампање почели су 18. септембра, а гласање је завршено 20. септембра.
Очекује се да ће укупно 20.700 посланичких места и изборних позиција бити попуњено.
Председник Владимир Путин назвао је изборе за Државну думу најважнијим унутрашњополитичким догађајем у земљи.
Према наводима руске агенције, избори су одржани у условима "напада и пријетњи", укључујући инциденте у којима су повријеђени или погинули чланови изборних комисија.
У Москви су остаци дрона оштетили кућу предсједнице једног бирачког одбора, Наталије Санајкине, која је рањена гелерима, док је у Запорошкој области у нападу дрона погинула предсједница бирачке комисије Јелена Астанина.
Руски предсједник Владимир Путин осудио је тај догађај и постхумно је одликовао Орденом за храброст.
Јединствени дан гласања обухватио је више од 2.200 изборних кампања на различитим нивоима, на којима је бирано 20.700 посланика и шефова администрација.
Право гласа имало је више од 111 милиона људи у Русији и више од 1,8 милиона у иностранству.
Гласање је организовано и на 333 бирачка мјеста у 152 земље.
РИА Новости је навела да је више од 31.000 Руса гласало у Придњестровљу, док су у појединим земљама забележени редови испред бирачких места.
Гласало се и на 10 граничних прелаза у Лењинградској, Калињинградској и Псковској области.
Изборе је, према наводима РИА Новости, пратило око 380.000 посматрача, међу којима више од 1.000 страних посматрача из 133 земље и 13 међународних организација.
Председница Централне изборне комисије Ела Памфилова навела је да су регионалне канцеларије Министарства унутрашњих послова 18. септембра забиљежиле 367 инцидената повезаних са изборима, укључујући 24 лажне дојаве о терористичким нападима у 15 региона.
Према њеним ријечима, московски систем електронског гласања био је мета више од 100 милиона потенцијално опасних напада, који су блокирани.
У самопроглашеној Доњецкој Народној Републици и Луганској Народној Републици, Запорошкој и Херсонској области посланици Државне думе бирани су први пут.
Према подацима РИА Новости, излазност у тим областима била је 81 одсто, 79,33 одсто, 79,39 одсто и 74,61 одсто.
Агенција наводи и да су, упркос инцидентима, неправилности које су пријављене током гласања брзо отклањане.
Памфилова је рекла да је број пријављених прекршаја, у односу на 91.000 изборних комисија, био мањи од 0,01 одсто и оценила да је то знатно мање него на изборима 2021. године.
Памфилова је, сумирајући изборе, рекла да је упркос притисцима и провокацијама обезбеђен висок ниво контроле над изборним процесом.