Објављен научни рад о Трговској гори
Рад, који анализира перпспективе еколошке правде, објављен је под насловом "Еколошка неправда у спору око локације прекограничног радиоактивног отпада: Импликације по друштвену одрживост у пограничним заједницама БиХ", објавио је Универзитет у Бањалуци.
Ово ново истраживање у центар анализе поставља становнике заједница које се налазе изван државе у којој се формално доносе одлуке о планираном објекту.
Са тврдњом да није праведно планирати складиште радиоактивног отпада у близини границе са БиХ сагласило се 82,3 одсто испитаника.
Формално право становника пограничних локалних заједница у БиХ да учествују у одлучивању подржава 83,9 одсто испитаника, а исти проценат сматра да њихови ставови треба да буду узети у обзир без обзира на границу.
Истовремено, 80,2 одсто оцјењује процес избора локације као нетранспарентан и искључујући за потенцијално погођене заједнице.
То је једно од првих систематских емпиријских истраживања, усмјерених на перцепције становништва локалних заједница које се сматрају потенцијално погођеним планираним дугорочним складиштем ниског и средње радиоактивног отпада.
Аутори су Велибор Лалић са Факултета безбједносних наука Универзитета у Бањалуци, Армин Кржалић са Факултета за криминалистику, криминологију и сигурносне студије Универзитета у Сарајеву, Владимир М. Цветковић са Факултета безбедности Универзитета у Београду и Техничког универзитета у Леобену, Милан Липовац са Факултета безбедности Универзитета у Београду и Марио Црнковић из организације "Грин тим" из Новог Града.
Посебност рада огледа се у истраживању димензије случаја Трговске горе која је до сада била недовољно заступљена у научној литератури.
На Трговској гори планирано је да се прави нуклеарно складиште на локацији Черкезовац у Хрватској у непосредној близини ријеке Уне, природне границе Хрватске и Републике Српске, односно БиХ.
Аутори су истраживање засновали на расподјели потенцијалних ризика и користи, учешћу и могућности утицаја на одлучивање, те институционалном уважавању интереса и положаја потенцијално погођених заједница.
Резултати показују јасно изражене перцепције неправде у све три анализиране димензије еколошке правде.
Научни значај рада превазилази локални контекст случаја Трговска гора и повезује га са широм расправом о еколошкој правди, управљању прекограничним ризицима, учешћу јавности и легитимности процеса одлучивања.
Специфичност случаја огледа се у томе што се формална надлежност за доношење одлука налази у једној држави, док се дио географски блиских заједница које могу бити погођене налази у другој и изван њеног административног система.
Управо ту перспективу аутори издвајају као један од кључних теоријских доприноса истраживања, јер отвара питање како се принципи правичности, учешћа и институционалног признања примјењују када се простор формалног одлучивања и простор могућих посљедица не поклапају.
На основу добијених резултата, аутори указују на значај транспарентног прекограничног учешћа, доступности критеријума за избор локације, независне научне провјере, континуираног праћења стања животне средине и здравља, те смисленог укључивања потенцијално погођених локалних заједница и организација цивилног друштва.
На овај начин случај Трговске горе добија јасније мјесто у међународној научној расправи о прекограничној еколошкој правди, учешћу јавности, институционалном признању и друштвеној одрживости.