latinica  ћирилица
25/09/2026 |  21:24 ⇒ 21:27 | Аутор: РТРС

Харвардски часопис о БиХ: Како Трамп може учинити земљу пријатељем и партнером?

У одломку из чланка Џозефа Е. Шмица и Брајана Т. Кенедија "Босна и Херцеговина: Шта је интерес америчког народа?" из летњег издања часописа Харвардски часопис за право и јавну политику за 2026. годину истиче се да спољна политика америчког предсједника Доналда Трампа поставља једноставно питање сваком спољном ангажману - шта то чини за амерички народ.
Амерички портали о БиХ (фото: americanmind.org/screenshot) -
Амерички портали о БиХ (фото: americanmind.org/screenshot)

- Троструки развој догађаја у јулу 2026. године истиче троструки одговор на ово питање у вези са Босном и Херцеговином, централноевропском земљом формираном Дејтонским мировним споразумом из 1995. године, којим је окончан Балкански рат и створена два правна ентитета: Република Српска, коју углавном чине православни хришћани; и Федерација Босне и Херцеговине, коју углавном чине муслимани (звани Бошњаци), са значајном мањином етнички хрватских римокатоличких хришћана - истиче се у тектсу објављеном ОВДЈЕ.

Како даље наводе, 1. јула 2026. године, док су славили 250 година независности од тиранина по имену краљ Џорџ III, неизабрани њемачки "високи представник" у Босни и Херцеговини, Кристијан Шмит, који је, попут Џорџа III, доносио оно што је наша Декларација од 4. јула 1776. назвала "Актима лажног законодавства", поднио је оставку.

- Друго, наша 250. годишњица почетка нашег Револуционарног рата подсећа нас да се ратови дешавају и да се наша безбједност никада не смије узимати здраво за готово. Треће, 13. јула 2026. године, лидери двије политичке странке у Босни и Херцеговини, једна која представља Србе православне хришћане (Савез независних социјалдемократа, такође познат као "СНСД") и једна која представља хрватске римокатоличке хришћане (Хрватска демократска заједница, такође позната као "ХДЗ"), у заједничкој јавној изјави су се у суштини сложили са мишљењем Уставноправног одбора Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине од 13. фебруара 2026. године да "високи представник у Босни и Херцеговини нема уставна овлашћења да доноси законе". Према једном новинском извјештају, "лидер СНСД-а Милорад Додик и лидер ХДЗ-а БиХ Драган Човић изјавили су у Мостару да су се сложили да све одлуке које су наметнули високи представници треба поништити". Поводом ове прве заједничке изјаве Срба, православних и Хрвата, римокатоличке цркве, прва енциклика првог папе рођеног у Америци, "Magnifica Humanitas: Humanity In Its Grandeur" папе Лава XIV, истиче један од кључева за рјешавање 30 година неуспјелог процеса изградње нације у Босни и Херцеговини: "Принцип супсидијарности... подстиче нас да превазиђемо било који облик патерналистичког или на добробити заснованог управљања друштвеним животом, већ да умјесто тога промовишемо културу заједничке одговорности у држави која цени грађанску иницијативу и... одлуке се доносе на нивоу који је најближи укљученим лицима" - наводи се у тексту.

Да би појаснили, кажу, зашто је Босна и Херцеговина важна америчком народу, треба напоменути да је америчка безбједност у питању: према Извјештају Комисије за 11. септембар , двојица од 19 терористичких отмичара авиона 11. септембра 2001. били су саудијски држављани који су "путовали заједно да се боре у Босни у групи која је путовала на Балкан 1995. године".

- Према чланку Ђорђа Кафиера "У ретровизору: Случај иранског утицаја у Босни": "Током босанског рата 1992-95... иранска влада је интервенисала да заустави покољ. Ајатолах Ахмад Џанати координирао је помоћ Бошњацима и оправдао посредовање као нешто што је у складу са концептом Исламске Републике о одбрани мостазафана (угњетаваних) широм света, од Палестине до Јужне Африке". Данас, три различита народа Босне и Херцеговине нуде три стратешка односа који чекају да буду неговани: католички хришћански Хрвати, рођаци нашег НАТО савезника Хрватске; православни хришћански Срби, који су више пута бирали лидера по имену Милорад Додик; и муслимански Бошњаци, чији је просперитет боље обезбеђен америчком трговином и инвестицијама него покровитељством Турске, земаља Залива или Ирана. Суверена, самоуправна и просперитетна Босна и Херцеговина значи нова тржишта за америчку енергију и капитал, нове изворе стратешких минерала који су потребни америчком народу и једно легло мање за исламске терористе - додаје се у тексту.

Напомињу да скоро три деценије, у овој земљи не управљају лидери које ти народи бирају, већ неизабрани страни бирократа познат као високи представник - последњих пет година бивши њемачки политичар који користи исти модел неодговорне, бирократске владавине одозго надоле која је Европи дала стагнирајуће економије, енергетску зависност, деиндустријализацију и контролисани пад њене средње класе.

- Резултати су предвидљиви: Изјава о инвестиционој клими америчког Стејт департмента за 2025. годину описује земљу чији "сложен и фрагментиран правни и регулаторни оквир", слабо правосуђе и политичка нестабилност одбијају инвеститоре, док је једна уредба високог представника из 2005. године о замрзавању располагања "државном имовином" блокирала процијењених "15 милијарди долара потенцијалних инвестиција... сума која се приближава половини БДП-а земље за 2026. годину". Амерички порески обвезници су осигурали овај неуспјели експеримент изградње нације од 1995. године; имају право да питају шта им је то купило и шта ће Американци имати од тога у будућности. Босна и Херцеговина је мјесто гдје се амерички економски и стратешки интереси сусрећу. Република Српска, према часопису "Mining Weekly" , посједује једно од најбогатијих налазишта критичних минерала у Европи, ресурса неопходних за америчку индустријску и одбрамбену базу, коју Брисел и Пекинг већ покушавају да контролишу. Најважније је да су ови догађаји у Босни и Херцеговини отворили врата предсједнику Доналду Трампу да узврати подршку коју је више пута добијао од предсједника Милорада Додика, ако то учини, Америка ће у Босни и Херцеговини, у нашој сталној глобалној конкуренцији за критичне стратешке ресурсе, имати новог пријатеља и партнера из Централне Европе - наводи се у тексту овог часописа.