Милановић: Изборна комисија БиХ требало би да служи као административно тијело, а не као доносилац одлука (ВИДЕО)
- Изборни процес је дубоко везан за уставну структуру БиХ, самим тим и за ентитетску јер је БиХ уставно децентрализована земља са конститутивним народима, баш ради постизања и спровођења мира без националних тензија. Када у једном децентрализованом друштву оснујете или изгласате нешто што се зове Централна изборна комисија, тада сам Устав губи свој дигнитет по том принципу, тако да централизација Изборне комисије јесте један од највећих проблема и то је оно што народ у Републици Српској генерално не жели, не жели централизацију државне заједнице која се зове Босна и Херцеговина. С тога је моја препорука била Републичка изборна комисија, да се успостави хијерархијски низ који би вршио администрацију спровођења избора, јер је то јако битно - рекао је Милановић за РТРС.
Он је навео да је Изборна комисија БиХ предвиђена анексом Дејтонског споразума и да је оснивање Комсије изгласала Парламентарна скупштина, што је, каже, још један степен правног легитимитета, али да је проблем настао када су те додијељене ингеренције постале само декларативне и стоје као "мртво слово на папиру".
- У пракси имамо тотално другу ствар од предвиђене. Када неко донесе одлуку да поништи изборе на 136 бирачких мјеста искључиво на оним мјестима у којима је побиједио само један кандидат, чини преседан у којем се губи објективност провођења изборног процеса и долази до још веће политизације, поготово када се у поновљеним изборима покаже нешто треће. Политички проблем је када партијски политизујете нешто као изборна комисија, награђујете или кажњавате једну партију - рекао је Милановић.
Он је појаснио да интегритет избора означава позитивно стање проведених избора и значи да је читав процес избора, од саме легитимације бирача, преко убацивања листића у гласачку кутију, до пребројавања, проведен повјерљиво према правилнику, без било каквих манипулација.
- То доводи до питања разграничења неправилности које утичу на изборни резултат, ради се о неотклоњивим грешкама. То су првенствено манипулације које утичу на изборни резултат и саму изборну вољу бирача. А што се тиче отклоњивих грешака, то су оне техничке неправилности које говоре о неким статистичким грешкама, на примјер поновно пребројавање и слично. И у том случају говоримо да заправо члан 2.10 Изборног закона БиХ уопште није разграничио неправилности - да ли можемо понављати изборе или не - каже Милановић.
Додаје да је овај члан прилично проблематичан јер даје ЦИК-у широке ингеренције на два нивоа.
- Први ниво је то што ЦИК је у стању да поништи изборе не на основу правних чињеница, утврђених чињеница, већ на основу процјене самим могућности, што значи да ЦИК не доноси одлуку на основу манипулација или неправилности које су утврђене, него на оне које се могу десити, што у том случају јесте правни преседан у односу на провођење избора у неким другим земљама. Поновљени избори су донијели само још веће националне тензије и још мање повјерења грађана у институције, а резултат је још бољи за оног кандидата који је у том случају кажњен - наглашава Милановић.
Када је ријеч о новим изборним технологијама, Милановић је рекао да је пратио тестне изборе и да ће највећи проблем бити временски оквир од процедуре предавања документа на увид до предавања отиска прста, па све до самог гласања и провлачења листића кроз скенер.
- То само отежава сам изборни процес и јако мали број држава има такве технологије, свега четири или пет на свијету - рекао је Милановић.