Горан Талић: Рјешења морамо стварати сопственим радом и одговорношћу
- Ниједна озбиљна развојна визија не може бити резултат рада једног човјека или једне институције. Она мора бити производ знања, сарадње и заједничке одговорности - поручује Талић у интервјуу за Глас Српске.
Талић каже да је истакнута оријентација на подмлађивање укупног састава странке и људи у институционалном систему, те да цијели тај процес може се сажети у једној реченици: "Нови тим, нови људи, нове идеје."
- Ситуација у свијету и код нас драстично се промијенила. Налазимо се у средишту великих, епохалних промјена у којима ништа неће остати исто. То није вријеме у којем можемо чекати да други доносе одлуке умјесто нас. Као бројчано мали народ, морамо из себе извући оно најбоље за будућност која је пред нама. Рјешења неће долазити сама од себе, нити ће нам их као "дар" доносити неко са стране. Морамо их стварати сопственим знањем, радом и одговорношћу. Кроз историју, у данима великих промјена и ломова, наш народ је опстајао и увијек је знао да изњедри људе који су били "камени међаши" свог времена – људе који су препознавали изазове, доносили тешке одлуке и трасирали путеве напретка. У том смислу, са оптимизмом гледам на наше људе - каже Талић.
Вјерује да и у овим сложеним историјским временима може се бити на нивоу одлука и одговорности наших предака.
- Дакле, наш народ је кроз историју показивао отпорност на притиске и способност да у кључним тренуцима препозна људе којима може повјерити одговорност. Данас су нам, више него икада, потребни стручни, одговорни и храбри људи који разумију вријеме у којем живимо. Ово нису избори у којима треба да гледамо само ко ће добити мандат. Ово су избори у којима треба да разговарамо о томе какву будућност желимо да градимо и ко је спреман да преузме одговорност за тај посао - каже Талић.
Талић каже да себе у том процесу види као дио укупног напора и енергије народа, али и ширег процеса кроз који човјечанство пролази.
- У времену великих промјена, нико од нас није изван тог процеса. Сви смо учесници и сви носимо одређену одговорност. Вјерујем да, упркос свим изазовима, епохалне промјене могу бити усмјерене ка добру. Али то се неће догодити само од себе. Потребни су знање, сарадња и спремност да се одговори на проблеме који су пред нама. Данашњи свијет налази се на раскрсници бројних криза – економских, еколошких, енергетских, образовних, али и кризе морала и повјерења. Све су оне међусобно повезане и утичу на живот сваког човјека. Управо у тим изазовима видим и могућности за наш развој. Посебно мислим на енергетику и производњу здраве хране, односно на области у којима Република Српска има природне потенцијале и простор за развој. Не треба да посматрамо кризе само као пријетње. Треба да их разумијемо и да у њима препознамо могућности за стварање нових вриједности, отварање радних мјеста и јачање наше економске самосталности - истакао је Талић.
Наводи да свако појединачно, али и као народ, ма колико били бројчано мали у односу на цјелину, може у својој средини бити искра која ствара нешто ново.
- Битно је да разумијемо да величина једне заједнице није одређена само њеним бројем становника или површином. Њена снага лежи и у знању, организацији, способности да препозна своје потенцијале и да их претвори у развој. Бањалука и Република Српска саставни су дио ширих европских и свјетских токова. Ја нас видим као простор који може да буде повезан са средњом Европом, Подунављем и Медитераном, али и са новим економским, културним, технолошким и цивилизацијским процесима. Да нас ти трендови не би мимоишли, морамо се сами усмјеравати у том правцу. Не можемо чекати да други препознају наше потенцијале прије него што их ми сами препознамо и организовано развијемо. Узмимо за примјер енергетику и воду. У условима растуће енергетске и еколошке кризе, Бањалука и Република Српска морају озбиљно размотрити како да искористе своје енергетске и водне потенцијале, како за сопствене потребе тако и за ширу друштвену корист. Не смије се догодити да Бањалука, као град са више ријека и термалним потенцијалом, не разматра могућности за развој система који би омогућили ефикасније коришћење енергије и воде - каже он.
Истакао је да "када бисмо само набројали све потенцијалне локалитете широм Републике Српске, од водних ресурса до термалних извора, било би јасно колики простор постоји за развој".
- У свијету вода добија стратешки значај који је у многим аспектима упоредив са значајем који је нафта имала у 20. вијеку. Зато сматрам да треба размотрити могућности изградње мањих и већих акумулација воде, тамо гдје је то економски, технички и еколошки оправдано. Такви пројекти не би смјели бити вођени само једним циљем. Треба сагледати њихову могућу улогу у производњи енергије, пољопривреди, водоснабдијевању и заштити од посљедица климатских промјена - наводи он.
Све то, каже захтијева стручне анализе, одговорно планирање и поштовање еколошких стандарда.
- Република Српска има и значајан термални потенцијал. Према подацима који се наводе, располаже са више од 200 термалних извора. Тај ресурс треба посматрати као развојну могућност. Поред бањског туризма и здравствених услуга, потребно је испитати могућности коришћења термалне енергије за производњу електричне и топлотне енергије, као и за пластеничку производњу и друге облике пољопривреде. Замислите Републику Српску у којој се у појединим градовима и насељима топлотна енергија добија из термалних извора, гдје се неискоришћени ресурси претварају у нова радна мјеста и гдје се производња хране повезује са савременим енергетским рјешењима. То није питање једног пројекта или једног мандата. То је питање стратешког размишљања о томе како да своје ресурсе претворимо у дугорочну корист за грађане - истакао је Талић.
Што се реализације визије тиче, Талић наводи да "свака озбиљна визија мора имати своју писану форму, јасно дефинисане циљеве и реалан план реализације".
- Идеја сама по себи није довољна. Она мора бити претворена у програм који се може анализирати, провјерити и спроводити. Први корак је да се визија развоја уобличи у писаном облику, уз јасно дефинисане приоритете, потенцијалне пројекте, рокове и процјену економских, еколошких и друштвених ефеката. Након тога, тај документ мора проћи широку стручну и институционалну расправу. Неопходно је да се о овим питањима разговара отворено, уз учешће људи који имају знање, искуство и непосредан интерес да се пројекти реализују. Када говорим о стручним људима, мислим на представнике академске заједнице, привреднике, пољопривреднике, екологе, инжењере, здравствене раднике, економисте, представнике локалних заједница и друге стручњаке који могу допринијети квалитету одлука. Ниједна озбиљна развојна визија не може бити резултат рада једног човјека или једне институције. Она мора бити производ знања, сарадње и заједничке одговорности - наводи Талић.
Зато сматра да на овим пројектима треба градити партнерство за развој Републике Српске, уз укључивање свих релевантних друштвених и политичких групација.
- Након стручне и јавне расправе, потребно је отворити и скупштинску расправу о кључним развојним питањима. Овдје не говорим о темама које треба да зависе од једног изборног циклуса. Говорим о питањима која су суштинска и која треба да буду предмет дугорочног договора. На крају, сви морамо схватити, и народ и ми који смо у јавном животу, да се сви заједно морамо укључити у овај процес. Само заједничким радом можемо ублажити утицај различитих криза и постићи договор о кључним и стратешким питањима, како бисмо заједнички развијали Републику Српску - истакао је Талић.