Сакс: Санкције које је ЕУ увела Русији вратиле се као бумеранг; НАТО се мора престатити ширити (ВИДЕО)
Сакс је прокоментарисао и међународни систем данас, два велика сукоба у свијету, те додао да су оба била разорна за земље које су у њих укључене, али су такође уздрмала цијели свијет.
- Русија и Украјина су важне за свјетску економију, а њихова трговина је озбиљно поремећена. Осим тога, Европа је увела 20 кругова санкција Русији, али се то Европи вратило као бумеранг. Европа је, у суштини, рекла: "Престаћемо да купујемо енергију од Русије". А шта се онда догодило у Европи? Њена индустрија је само ишла све ниже и ниже. И зато сам стално говорио да је то грешка. Требало би да пронађете начин да успоставите мир и наставите трговину. Када је ријеч о Ирану, жао ми је што то кажем, али по мом мишљењу ово је био потпуно непотребан рат. Није требало да буде покренут. Чињеница је да је поново пореметио глобални енергетски систем. Цијене нафте су скочиле са 60 долара по барелу на 100 долара. Могле би да буду још више ако се овај рат не заустави, јер су земље потрошиле своје резерве - додаје Сакс.
Каже, сада смо на ниским нивоима резерви, а Ормуски мореуз и даље није отворен, нема мира.
- Сада је и Црвено море блокирано због Хута. Тако да је, нажалост, ово био рат који апсолутно није био неопходан. Мислим да је то била погрешна процјена Сједињених Држава, јер су амерички лидери мислили да ће све трајати један дан, а онда ће успоставити нови ирански режим. Али то није било реално. Није се заснивало на доброј анализи. А напад се претворио у рат који сада траје већ много мјесеци и тренутно нема назнака да ће се завршити. Иранци су током недјеље Генералне скупштине УН понудили добар приједлог, начин да се једноставно повуче из сукоба - додаје Сакс.
Наводи да је Трамп очигледно рекао "не, ја то нећу урадити" и упутио велике пријетње обновљеним америчким нападима, посебно након америчких избора.
- Зато је ситуација веома забрињавајућа, а посљедице по свијет су прилично негативне. Када је ријеч о Украјини, уобичајена прича на Западу је да се руски предсједник Владимир Путин једног јутра пробудио и одлучио: "У реду, хајде да нападнемо Украјину" - додаје Сакс.
Сакс истиче да је чувени теоретичар рата фон Клаузевиц рекао у 19. вијеку, у својој књизи "О рату", да је рат наставак политике другим средствима.
- Дакле, ако желите да разумијете рат, разумијте политику. А у случају рата у Украјини, то је америчка политика. Када је Совјетски Савез престао да постоји у децембру 1991. године, људи који су управљали Сједињеним Државама рекли су: "Ох, сада смо ми главни. Сада можемо да радимо шта год желимо. Можемо да интервенишемо у БиХ. Можемо да интервенишемо у Србији. Можемо да ширимо НАТО. Ми смо најмоћнија земља на свијету. Можемо да радимо шта год желимо". А једна од ствари коју су одлучили да ураде била је да ослабе Русију. А начин на који су жељели да је ослабе био је ширење војних база Сједињених Држава и НАТО-а све до руских граница. И не само до Украјине, већ и до Грузије, сјетите се. Идеја је била да се Русија опколи у Црном мору. Дакле, ту би биле Украјина, Румунија, Бугарска, Турска, и Грузија, све оне које окружују Русију. То је била њихова идеја - каже Сакс.
Нажалост, каже ти људи се понекад понашају као да је ово друштвена игра, а не стварни живот.
- Руси су стално говорили: "Немојте то да радите. Не приближавајте се нашим границама. То је пријетња нашој основној безбједности". И стално су то говорили. Сједињене Државе су то стално игнорисале. Дошли смо до 2021. године. Путин је рекао: "Станите. Већ сте проширили НАТО на толико земаља. Већ сте се проширили на регион Црног мора. Проширили сте се на Балтик. А сада кажете да ћете се проширити на Украјину и Грузију. Станите". И предсједник Путин је у децембру 2021. године Сједињеним Државама понудио нацрт споразума. Зауставите ширење НАТО-а. Позвао сам Бијелу кућу тог мјесеца, крајем децембра 2021. године. Разговарао сам са савјетником за националну безбједност. Рекао сам: "Објавите да се НАТО неће ширити". А он је рекао: "Не, не можемо то да урадимо". Рекао сам: "Имаћете рат". Он је рекао: "Не, неће бити рата".
Они у Сједињеним Државама нису ни сами разумјели шта раде. Изазвали су рат који је у потпуности требало избјећи. Све што је требало да ураде било је да кажу: "Нећемо пријетити безбједности Русије. Нећемо ширити НАТО до руске границе". Само је то требало да ураде. У априлу 2022. године, након почетка руске специјалне војне операције, Украјина је брзо рекла: "У реду, у реду, бићемо неутрални. Хајде да преговарамо". Отишли су у Истанбул. Преговарали су о документу. Био је готово спреман за потписивање. А онда су Сједињене Државе и Велика Британија отишле код Зеленског и рекле: "Немој то да потписујеш. Настави да се бориш. Ми ти чувамо леђа. Настави да се бориш" - каже Сакс.
Наводи да је то био ужасан савјет.
- Једино што је тиме постигнуто јесте да је погинуло много више Украјинаца. Русија је заузела још територије. И то је смртоносни циклус у којем се сада налазимо. И стално говорим Сједињеним Државама и Европи: "Зауставите рат". Начин да се рат заустави јесте да се каже да ће Украјина бити неутрална. НАТО се неће ширити на Украјину. Нажалост, Запад сада говори једно - "зауставите рат" – али не иде до стварног узрока рата. Само кажу: "Хајде да успоставимо прекид ватре". Али са становишта Русије, они не желе прекид ватре. Они желе да НАТО престане да се шири. То је сасвим другачија ствар. И до овог тренутка нисмо имали искрену дипломатску расправу о томе - каже Сакс.
Када је ријеч о мировном споразуму, Сакс наводи да би споразум био кад би НАТО рекао да се неће ширити на Украјину.
- Украјина ће бити неутрална. Повукли бисмо линију примирја тачно тамо гдје би је они преговорима утврдили. Али обје стране можда не би признале правни захтјев друге стране, али би се сложиле да нећемо мијењати границу насилним средствима, већ само дипломатијом. Дакле, неутралност, без ширења НАТО-а, линија примирја, само дипломатија у будућности и демилитаризација око тог пограничног региона, тако да Русија повуче своје трупе, Украјина повуче своје трупе и да дођемо до практичног мира. Мислим да је то достижно. Запад до овог тренутка није био спреман да каже да се НАТО неће ширити. Они, заправо, и даље сваког дана говоре да ће Украјина бити дио НАТО-а. Све док то говоре, рат ће се наставити - додаје Сакс.
Наводи да, да би зауставили рат, морају признати, што је политичарима тешко да ураде, да су погријешили гурајући ширење НАТО-а, чак и када је Русија рекла: "То је за нас неприхватљива црвена линија".
- Моја теорија о великим силама, попут Сједињених Држава, Русије или Кине, јесте да, ако кажу: "Ово је црвена линија", не треба се играти с тим. Не желимо нуклеарни рат. Ако Русија каже: "Не постављајте војне базе и ракетне системе у Украјини", требало би да је послушамо. Ако Кина каже: "Не шаљите оружје Тајвану", требало би да је послушамо. Ако Сједињене Државе кажу: "Не градите своје војне базе на западној хемисфери", Кина и Русија би требало да их послушају. Тако велике силе треба да оставе довољно простора другима како не би дошло до отвореног сукоба - каже Сакс.
Сакс је прокоментарисао да кључ за окончање рата у Украјини и додао да када је Трамп дошао на власт, имао је исправан инстинкт, а то је када је рекао: "Није ме брига за ширење НАТО-а на Украјину".
- То је заправо рекао Русима. Руси су рекли: "Можете ли ту политику да претворите у званичну политику". Трамп је рекао: "Да". Они су питали: "Можете ли да убједите Зеленског"? Он је рекао: "Препустите то мени". Није успио. Европљани су одједном рекли: "Не, не, не, не слажемо се са таквим аранжманом. Морамо да наставимо да се боримо". То је била огромна грешка Европе - додао је Сакс.
Да је Трамп урадио оно што би иначе била одговорност предсједника, јавно би објаснио свјетском јавном мњењу: "НАТО мора престати да се шири јер је то начин на који можемо да имамо мир", каже Сакс.
- То би рекао јавно. Никада то није урадио. Рекао би Европљанима: "Престаните да настављате рат". Рекао би Украјинцима: "Жао ми је, не можете да наставите рат. То није добро ни за кога, укључујући и вас. Не можете побиједити Русију, зато престаните да се борите. Спасите животе". Нажалост, то нисмо чули. Оно што се догодило јесте да је, иза кулиса, на састанку у Енкориџу, на примјер, Трамп рекао предсједнику Путину: "У реду, прихватамо да се НАТО неће ширити". Али то никада није рекао јавно, није убједио Европљане и није убједио Зеленског. А суочио се и са унутрашњим противљењем у Сједињеним Државама, гдје такође имамо ратне јастребове. Они су рекли: "Не, не, не, не треба да одустанемо. Треба да наставимо да се боримо". И ту смо сада. Мислим да постоји расположење да се уради права ствар, али то мора бити претворено у стварну политичку акцију. А то се још није догодило. Постоји трачак наде у чињеници да су се њемачки и руски министри спољних послова први пут послије четири године састали у УН ове седмице. То је добра вијест. То значи да дипломатија можда поново почиње након што је годинама била прекинута. Велики сам заговорник тога да, ако двије стране разговарају једна с другом, могу да схвате како да заиста премосте разлике између њих - додаје Сакс.
Коментаришући економију Европе, Њемачке да будемо прецизни, Скас додаје да је Европа, направила много страшних стратешких грешака.
- Требало би да схвати да су добри односи са Русијом могући. Мир у Украјини је могућ. Русија је од почетка била забринута за своју националну безбједност. То је од самог почетка требало рјешавати дипломатијом, а не неком декларацијом да ће се НАТО ширити, свиђало се то вама или не, што је био став Сједињених Држава и Европе. Дакле, Европа је до сада потпуно погрешно приступала овоме. То је имало огроман негативан економски утицај. И, узгред, док је канцелар Мерц дошао на функцију говорећи: "Морамо се наоружати, морамо бити спремни за рат са Русијом", њемачки народ се с тим не слаже. А шта се догодило? Странка канцелара Мерца, ЦДУ, нестаје са политичке мапе. На посљедња два покрајинска избора, како је и сам рекао, доживјела је катастрофу. И зато би, као политичар, требало да обрати пажњу. Он води земљу на начин којем се јавност противи. Његова популарност је нагло пала. Његова странка лоше пролази на изборима. А лоше пролази из разумљивог разлога. Људи не желе да иду у рат. Они желе мир. И то је исправан приступ. А када би Њемачка боље разумјела, када би њемачки лидери боље разумјели структурну ситуацију, зашто је до овог рата дошло, каква је историја, чињеницу да је Њемачка заправо обећала Совјетском Савезу 1990. године да се НАТО неће ширити. Њемачка је то рекла како би се остварила дипломатија уједињења - додаје Сакс.
Каже, Њемачка би требало да зна: "У реду, преварили смо, лагали смо, требало би да престанемо са тим како бисмо имали мир са другом страном".
- Они још нису дошли до тога, али јавност им говори: "Ако наставите овим путем, изван функције сте, то је сигурно". А можда је ово отварање према дипломатији неко признање да су били на погрешном путу. И да се економски муче - наводи Сакс.
Истиче да је цјелокупна њемачка хемијска индустрија, која је огромна, зависила је од јефтине енергије.
- Конкурентност аутомобилског сектора и других сектора производње машина у Њемачкој зависила је од јефтине енергије. Развој вјештачке интелигенције зависи од приступа електричној енергији по ниској цијени, а не од цијена које су међу највишима на свијету. Дакле, Европа је, по мом мишљењу, направила страшну грешку прекидајући снабдијевање руског природног гаса. Знате, понекад кажу: "Морали смо то да урадимо, Русија је престала". Али Русија никада није престала са испорукама. Наравно, Сједињене Државе и Украјина су, највјероватније, дигле у ваздух гасовод, или су то били Украјинци или Американци, није ни важно. Они су знали једни за друге шта се дешава - додаје Сакс.
Дакле, каже Сакс, то је био избор Европе.
- Није Русија тражила да се прекине трговина. Европа је рекла: "У реду, одрећи ћемо се онога што нашу индустрију чини конкурентном". И то није нешто што је требало урадити - додаје Сакс.
Каже, унутар Европске уније постоје различити ставови о рату, енергетској политици и односима са Русијом.
- Постоје значајне подјеле. Прије свега, државе које су на линији фронта према Русији, балтичке државе и Пољска, имају тенденцију да буду веома русофобне. Имају велики глас, иако имају мало становништво – имају веома велики утицај у европској политици. Мислим да гријеше. Да сам мала земља поред Русије, био бих љубазан. Не бих викао на њих, лајао на њих и стално говорио ужасне ствари. Али то је оно што су балтичке државе радиле. Савјетовао сам Пољску од 1989. до 1991. године. Мислим да сам им много помогао да крену напријед након 1989. године. Али видио сам колико мрзе Русе. Сада мислим да је то ирационално. Не мислим да је то добро за Пољску. Не мислим да је то паметна политика. Али то траје и данас. Њихов министар спољних послова, господин Сикорски, један је од највећих русофоба које можете било гдје да пронађете. Да ли је то добро за Пољску? По мом мишљењу, није. То не помаже безбједности Пољске. Не помаже пољској економији. Мислим да је то грешка - додаје Сакс.
Он се осврнуо и на рат на Блиском истоку и додао да је рат са Ираном био неоправдан рат.
- Није морало да дође до рата. Занимљиво је да Иран већ 25 година говори: "Не желимо нуклеарно оружје. Дођите и инспектирајте нас, али укините нам санкције". И то је била основа споразума постигнутог прије 11 година, Заједничког свеобухватног акционог плана. Иран је рекао: "У реду, наши нуклеарни објекти су отворени за инспекцију Међународне агенције за атомску енергију. Дођите и погледајте. Не желимо нуклеарно оружје, али зауставите санкције". То би функционисало. Али шта се догодило? Доналд Трамп је постао предсједник 2018. године. Нетанјаху га је наговорио да то поништи. Он је то поништио и од тада нема ничега осим конфликта. Не можете Ирану рећи: "Захтијевамо ово, захтијевамо оно, захтијевамо још нешто", а да истовремено не преговарате искрено. Иран је преговарао 2015. године. Споразум је потписан. Једногласно га је ратификовао Савјет безбједности УН. А онда су га Сједињене Државе поништиле. Затим су, нажалост, Израел и Сједињене Државе много пута нападали Иран почетком 2020-их, убијајући лидере и нападајући постројења - каже Сакс.
А то, додаје он, са становишта Сједињених Држава, није функционисало.
- Затим су прошле године, 2025. године, Сједињене Државе и Израел бомбардовали Иран 12 дана и рекли: "Велика побједа". Није било стварне побједе. Иран је земља са готово 100 милиона људи. Огромна је земља. Сложена је земља. Не можете бомбардовати 12 дана и мислити да ћете тиме постићи политички исход. Али онда су ове године, 28. фебруара, поново почели, још већим нападом, убивши врховног вођу и десетине високих званичника иранске владе. И мислили су, а Трамп је рекао: "Сљедећег дана ћу ја, господин Трамп, изабрати новог лидера". Али живот није такав. То је заиста била грешка, ако могу тако да кажем, једноставно погрешна процјена. То је довело до вишемјесечног рата који нема резултат. Иран има довољно снажан капацитет да, ако га Сједињене Државе нападну, може снажно да узврати. А земље у региону Залива су веома рањиве – постројења за десалинизацију, нафтна постројења, постројења за гас и тако даље. И ту смо данас. Иран се неће предати. Трамп не жели да изгуби углед, па наставља да се бори. Али тиме само продужава глобалну кризу - додаје Сакс.
Прокоментарисао је и скок цијена нафте, проузрокован овим ратом, те додао уколико би САД одлучиле да овај рат није био добра идеја Ормуски мореуз би се отворио већ сљедећег дана.
- Иранци су то рекли. Цијена нафте би пала са око 100 на око 80 долара, а затим на 70 и на 60 долара. То би се догодило прилично брзо. Ако Трамп каже: "Морам да побиједим, морам да натјерам Иранце да се предају", цијена може да порасте са 100 долара по барелу на 120, па на 150 долара. Нема границе. Мислим, постоје границе, али раст би могао бити веома значајан јер Хути могу блокирати Црвено море, а Иранци могу блокирати Ормуски мореуз. Када се те двије ствари саберу, то је око трећине свјетске енергетске понуде. А оно што се до сада догодило јесте да је цијена много порасла, али не онолико колико може да порасте - додаје Сакс.
Сакс је похвалио и гостопримство које је имао у Бањалуци.
- Прије свега, велика ми је част. Гостопримство и топлина били су фантастични. Имао сам веома занимљиве састанке са многим лидерима и то ми је било веома драго. Размијенили смо мишљења о међународној ситуацији, економији, глобалној политици и све ми је то било апсолутно фасцинантно. Јер ово је мјесто до којег ми је веома стало и које посјећујем, не Бањалуку, наравно, већ БиХе, а још сеже и до времена федералне Југославије. Дакле, већ деценијама сам веома срећан што сам овдје и што видим сав напредак који је остварен, чак и у овој веома сложеној глобалној ситуацији - истакао је Сакс.
Додаје да је на нашем простору, патриотизам много заступљен.
- Драго ми је да видим, мислим да Влада Сједињених Држава пружа већу подршку и то је добро. Мислим да се неки стари проблеми рјешавају. Али, искрено, надам се да ће Европа промијенити своју политику и постати паметнија у односима са Русијом, како би рат у Украјини могао да буде окончан. Јер, ако се поново успостави мир, то би било од велике користи и за овај регион. Знате, Српска је дефинитивно вучена час на једну, час на другу страну због свих ових геополитичких дешавања. А када бисмо имали мир и стабилност, ово мјесто би могло да се усредсреди на економски развој, стране инвестиције и многе ствари које су заиста важне људима. И зато се надам да ћемо превазићи ове ратове, ријешити их, окончати их, а онда пружити прилику за даљи економски развој - истиче Сакас.
Упитан да прокоментарише додјелу почасног доктората на Универзитету у Бањалуци, Сакс истиче да му је велика част, те да је веома зхавалан на докторату.
- Будући да са овим регионом имам професионалну и емотивну везу, ово је посебна част. Али то такође означава сарадњу у годинама које су пред нама. Тако сам са овдашњим факултетом разговарао о начинима на које можемо наставити да спроводимо истраживачке активности и о начинима за унапређење економског развоја Републике Српске, али и ширег региона Западног Балкана, а у ширем смислу и Европе, Блиског истока и Русије, коју видим као природно мјесто за трговину и заједничке конструктивне активности, а не као мјесто подјела. Зато почасни докторат, из мог угла, видим као велику прилику за проширену сарадњу и активан заједнички рад у будућности - рекао је Сакс.