Селективна правда ЦИН-а: Српска на мети, ФБиХ занемарена (ВИДЕО)
Објективност у режији ЦИН-а или ипак двоструки аршини с јасном намјером представљања Републике Српске као "лошијег ентитета"?
На пројекту су, кажу у ЦИН-у, радили више од годину дана. Истраживања о, како су рекли, 20 пројеката у Републици Српској "тешких" око 10 милијарди марака, завршили тик пред изборе. Да ли ће прије њих бити одржана још једна конференција за медије на којој ће упознати грађане и са анализом пројеката у Федерацији, на чему, како тврде, раде, уредништво одговара.
- Неће, па нећемо стићи завршити сва та истраживања. Ми смо се одлучили да представимо наша истраживања, да дође до што већег броја људи, јер је то важно, и зато кажем важно је пред изборе - рекао је Аладин Абдагић, главни уредник ЦИН-а.
Зашто и да ли је мање важно пред изборе упознати и грађане шта је то "сумњиво" у другом ентитету? Прича, свјесни су сигурно у ЦИН-у, итекако има. Али им је, јасно је, приоритетна Република Српска и анализа у првом реду пројеката из области енергетике.
- Када су у питању нереализовани пројекти, таквих тема у Федерацији не недостаје. Прије свега капитални пројекти у области енергетике, као што су Блок 7 Термоелектране у Тузли, Јужна гасна интерконекција, гасификација градова, сви пројекти нереализовани, у путној и саобраћајној инфраструктури и даље су присутни проблеми у путној комуникацији према Унско-санском кантону, према Тузланском кантону - каже Дамир Сакић, правник из Сарајева.
Изостају и радови на Коридору 5ц, чија је изградња под лупом домаћег, али и међународног правосуђа. Потврђују то и подигнуте оптужнице против руководства "Аутоцеста Федерације" због сумњи на малверзације. Како се и федерални министри "укључују" у пројекте потврђује и оптужница којом је обухваћен и Војин Мијатовић. Ко се обогатио на основу подстицаја за соларне електране на основу рјешења које је незаконито издавао Оператор за обновљиве изворе енергије? Да ли је интересантна тема и зашто се гаси или се већ угасило неколико предузећа и чија је то одговорност? Криваја, Коксара, Нова Жељезара, некадашњи су гиганти који су доживјели крах, а чији радници очекују одговоре – ко их је довео скоро до просјачког штапа?
- Нажалост, ситуација је таква, ми смо робови тог система који овдје влада - каже Неџад Дураковић, предсједник Синдиката РМУ Зеница.
Ко је одговаран за нереализоване пројекте и кризу у, како власти то називају, стратешким предузећима? Чија је одговорност то што укупни губици двије електропривреде у Федерацији премашују милијарду марака? Низ питања, тема, али оне у медијима са сједиштем у Сарајеву засад на чекању. Не мањка ипак критичких осврта на ситуацију у Републици Српској.
- Тај је аналитичко-критички рад често пропраћен необјективним анализама и паушалним аргументима који доводе до оних закључака који су по вољи аутора, а не који би заиста требали да буду презентовани јавности- навео је Дамир Сакић,правник из Сарајева.
Да ли би у завршници кампање требало чути и податак како се Федерација само у овој години задужила преко двије милијарде марака и гдје су најављене инвестиције од тог истог новца? "Објективни" медији нам сличне приче ипак најављују послије 4. октобра.