Минић: Стижу нове инвестиције - Српска отвара "прозор у свијет"
Премијер Минић је детаљно представио кључне правце дјеловања Владе Српске, обухватајући све од стратешких пројеката у авио-саобраћају, енергетици и пољопривреди, па до свеобухватних мера за подршку младима, социјалним категоријама и унапређењу животног стандарда свих грађана.
Анализирајући најновије инфраструктурне кораке, предсједник Владе је посебно издвојио презентацију студије изводљивости за даљи развој аеродромских капацитета, коју су за Републику Српску бесплатно израдили партнери из Државе Израел.
- Јуче смо имали презентацију у згради Владе када је у питању студија изводљивости. Наши партнери из Државе Израел су сматрали, што ме можда више радује од самог овог чина што су нам бесплатно направили студију, колико је битно да кажу да Републици Српској треба један прави прозор у свијет. То је аеродром који ће у наредних само пар година дупло увећати број путника и карго саобраћај, односно све оно што је неопходно за промет роба. То је нешто што баш дјелује обећавајуће, а сигуран сам да су то свјетски стручњаци који то не би направили чисто да имају некакав поклон који ће нам уручити. То значити да Република Српска управо креће у ону фазу коју смо најављивали, а која је видљива након укидања санкција и скидања тих окова са Републике Српске - истакао је Минић.
Превазилажење блокада: Од изолације до међународног партнерства
Подсјећајући на изазове са којима се Република Српска суочавала у блиској прошлости, премијер је направио паралелу између ранијих блокада и данашње отворене сарадње са свјетским силама.
- Не могу да не поменем, а сигурно се и гледаоци сјећају, како је само прије годину и по дана изгледало стање у Републици Српској. Имали смо личне санкције према свим највишим носиоцима власти, банке су реаговале и све је било прилично обесхрабрујуће. Све оно што смо тада могли чути односило се на одустајање од пројеката, нисмо могли изаћи на међународно тржиште новца, нити наћи партнере. Сада је сасвим другачија ситуација. У задњих годину дана показали смо шта се све може када имамо реалан однос према Републици Српској. Очекујем да тек сада буде много боље, што сам могао чути и у Руској Федерацији, и јуче од наших пријатеља из Државе Израел, а и оно што нам је предсједница Жељка Цвијановић пренијела из Америке, када будемо имали пријатеље, све ће бити много, много боље - нагласио је предсједник Владе.
Стабилност буџета и дугорочна визија "Република Српска 2030. године"
Премијер је подвукао да стабилност јавних финансија и наставак привредног раста омогућавају Влади да настави са систематским унапређењем свих социјалних и развојних политика.
- Оног момента када смо направили искорак према свим нашим социјалним категоријама, од борачких категорија, родитеља-његоватеља, материнског додатка и свега осталог ми то нисмо радили зато што нам је неко нешто рекао. То је био продукт низа састанака гдје је свако министарство било задужено за одређену категорију. Жао ми је, и то понављам, што нам је можда недостајало још мјесец-два или три и једна до двије сједнице Народне скупштине да системски, кроз законска рјешења, уредимо многе ствари. Оног момента када сте солвентни и ликвидни, када имате БДП који расте двадесети и неки квартал заредом, када измирујете своје обавезе и можете функционисати из буџета, тада можете гледати и лијево и десно, ићи даље и рјешавати све оно што подиже животни стандард у Републици Српској. Сигурно је да ће тога бити - поручио је Минић.
Он је посебно истакао значај дугорочног планирања кроз стратешке документе:
- Најбитније у концепту који смо направили, а који је обухватио дио овог једногодишњег премијерског мандата и наредне четири године јесте то што имамо план и документ који се зове "Република Српска 2030. године". Ту је све предвиђено: како и шта радити. Наравно да ће он бити и проширен. Искрено се радујем што сада, обилазећи сваку нашу општину у Републици Српској, од вртића и школа па до свих проблема који су постојали када није било могућности да се ријеше, видимо да се ти проблеми коначно рјешавају. Види се на људима да се полако све мијења, што је најважније за све нас - додао је он.
Привредни развој, водни ресурси и заштићени аграр: Обезбијеђен откуп и тржиште у Русији
Говорећи о приоритетима у привреди, Минић је ставио акценат на енергетику, управљање природним ресурсима у свјетлу глобалних климатских промјена, као и на сигурност домаће пољопривредне производње.
- Под број један нам је привредни развој Републике Српске, који подразумијева енергетику, газдовање и управљање водама и технологијама о којима је предсједник Додик значајно договарао са Државом Израел. Видите да је због ових суша 20 одсто мање хране у свијету, а кажу да је ово једна од година којом ћемо се хвалити како је била добра и да је једна од најхладнијих у наредних 10 година. Значи, морамо се припремити и донијети законске акте о томе како и на који начин газдовати водом, шта ће се наводњавати и како обезбиједити воду када је у питању управљање свим нашим природним ресурсима и производња хране - истакао је премијер.
У дијелу који се односи на пласман домаћих производа, Минић је нагласио значај договора постигнутих у Москви.
- На то се увијек мора надовезати и оно о чему смо разговарали у Руској Федерацији квоте за воће, поврће, млијеко и млијечне прерађевине, како бисмо имали сигурно тржиште. Наши пољопривредни произвођачи морају тачно знати да ће све што произведу бити откупљено по дефинисаној цијени и плаћено на уговорен начин - каже он.
Нова ера подршке младима: Ваучери, старт-ап пакети и брзи фондови за будућност
Предсједник Владе посебно се осврнуо на модернизацији система подршке кроз увођење специјализованих фондова, посебно усмјерених ка младима и развоју савремених технологија.
- Настављамо са повећањем стандарда свих ових категорија о којима смо причали, укључујући плате и пензије. Припремамо фондове за младе, годишње ваучере за средњошколце од којих ће моћи да положе возачке испите или да инвестирају у нешто друго, као и старт-ап пакети за студенте. Схватили смо да морамо имати фондове јер они доста брже реагују. Имали смо изузетно добар систем подстицаја у привреди и пољопривреди и познато је колико су се они повећавали из године у годину, али тај систем функционише једном годишње, подразумијева одређене процедуре и то да прво сами суфинансирате све, па тек онда добијете подстицаје - објаснио је Минић.
Пракса је, према његовим ријечима, показала да су директне мјере далеко ефикасније.
- Видјели смо на примјеру мјере коју смо радили посебно за младе "Село Републике Српске моје мјесто за живот" и набавку трактора Беларус, гдје држава партиципира одмах. Видјели сте колико је та мјера брзо реализована: свега неколико дана од расписивања, преко реализације, до преузимања трактора. Нисте могли чути ниједну притужбу. Чак је нису направиле ни оне телевизије које сваки дан критикују све у Републици Српској и причају како ништа не ваља ни они нису имали замјерки. Схватили смо да су фондови нешто што одмах афирмише одређену групацију и категорију да уђе у инвестицију, било да је то пољопривреда, привреда или старт-ап пакети за младе. То поготово важи сада када су у питању иновативне, АИ и ИТ технологије, односно ове модерне и брзе ствари - закључио је Минић.