Вечерњи лист: ЦИА декласификовала упозорења о манипулацијама на изборима; На мети Смартматик на чијој опреми гласају бирачи у БиХ
У њему се више пута спомиње Смартматик, компанија чији је огранак БиХ предводио групу понуђивача којој је ЦИК БиХ додијелило на крајње сумњив начин посао вриједан 74,5 милијуна КМ за биометријску идентификацију бирача и скенирање гласачких листића.
Ријеч је о шест страница дугом документу ЦИА-е под насловом "Summary of Select Intelligence Reporting from 2004–2020 on Venezuela's Electronic Voting Manipulation Capabilities", који сажима обавјештајне извјештaје од 2004. до 2020. године.
Документ је декласификован у јулу 2026. године и објављен на службеним страницама Бијеле куће у склопу материјала о рањивостима електронских изборних и система за пребројавање гласова, пише Вечерњи лист.
Бијела кућа наводи да документи показују како је ЦИА добила информације о конкретном плану венецуеланске власти за дигитално манипулисање изборима 2020. године.
У документу се Смартматик појављује у контексту венецуеланског електронског изборног система и обавјештајних процјена америчких служби. Један од извјештаја описује наводе према којима су венецуеланске обавјештајне службе, изборна коисија и представници Смартматика прије предсједничких избора 2012. године учествовали у планирању могућег утицаја на резултате путем унапријед програмираних изборних уређаја, наводи се у тексту.
- Али посебно је важан дио који се односи на 2020. годину, јер ЦИА ондје описује знатно софистициранији сценарио. Према обавјештајним информацијама, разматрана је могућност стварања виртуалних гласачких уређаја који би опонашали легитимне уређаје, након чега би се њихови подаци могли користити за манипулисање централним изборним системом - пише Вечерњи лист.
2/2 pic.twitter.com/atgjiDGc2a
— Kari Lake (@KariLake) October 2, 2026
Описани сценарио укључивао је копирање дигиталних записа и hash-датотека, опонашање стварних гласачких уређаја, замјену података те генерисање измијењених резултата који би изгледали као да потичу од легитимних уређаја.
- Управо је посљедњи дио посебно важан. Опасност коју ЦИА описује није само могућност да нетко промијени број гласова, него да се након промјене створи дигитални траг који изгледа вјеродостојно и који би требао показивати да је резултат настао у стварном изборном уређају. Такав би сценарио могао знатно отежати накнадно откривање манипулације - истиче се у тексту.
Документ описује и могућност да се подаци уређаја који дају нежељене резултате замијене другим подацима, док би се истодобно очувала вјеродостојност дигиталних записа. Бијела кућа управо зато наводи да се у објављеним документима налазе информације о методама којима би се електронски резултати могли мијењати на начин који би могао избјећи чак и одређене облике накнадне ревизије.
Смартматик сада има уговор у БиХ
Повезница са БиХ је конкретна. Центрлна изборна комисија БиХ 19. марта одабрала је групу понуђивача коју чине Смартматик БиХ д.о.о. Сарајево, Смартматик Интернатионал Холдинг Б.В. из Амстердама и ДСЦ Агенција за заштиту људи и имовине, при чему је Смартматик БиХ носилац групе. Вриједност уговора износи 74.527.455,84 КМ без ПДВ-а, уз урачунати попуст, наводи Вечерњи лист.
Уговор обухвата систем биометријске идентификације бирача и скенирања гласачких листића на бирачким мјестима, укључујући опрему, софтвер, техничку подршку, принтање, складиштење и дистрибуцију гласачких листића. За софтвер посебно развијен или прилагођен за потребе пројекта уговор предвиђа пренос ауторских права и изворног кода у трајно власништво ЦИК-а.
- То, наравно, само по себи не значи да ће на изборима у БиХ бити манипулације нити да документ ЦИА-е представља било какав доказ против Смартматика. Али декласификовани материјал отвара врло конкретно питање о безбједности система који ће се управо сада први пут користити у БиХ - наводи Вечерњи лист.
Јер ако америчка обавјештајна служба описује могућност да се електроски резултат промијени, а потом направи тако да изгледа као аутентичан резултат легитимног уређаја, онда није довољно само рећи да је опрема тестирана, истиче се у тексту.
Треба знати тко има приступ уређајима и софтверу, тко контролише податке, како се штите дигитални записи, може ли се нешто промијенити након гласовања, како се евидентирају такве промјене и, прије свега, постоји ли независна контрола којом се електронски резултат може упоредити са изворним папирнатим гласачким листићима.
- Управо је ту највећи изазов за изборне органе БиХ. Нови систем уводи се непосредно пред изборе, а повјерење у његов рад не може почивати само на повјерењу у произвођача или изборни орган. Мора постојати могућност да се након избора независно и технички провјерљиво утврди да оно што је систем евидентирао одговара ономе што су бирачи заиста заокружили - пише Вечерњи.
ЦИА-ин документ не говори да ће се такав сценариј догодити у БиХ. Говори о томе што је технички могуће и какве су рањивости америчке обавјештајне службе годинама проучавале на примјеру Венецуеле.
- А управо је таква технологија сада дио изборног процеса у БиХ. Зато би највеће питање за ЦИК БиХ након недјељних избора требало бити једноставно: може ли се за сваки електронски резултат независно доказати да одговара стварним гласовима бирача? - наводи Вечерњи.
Наводе да повјерење у систем једино поправља чињеница да ће се уз уређаје гласови бројати и ручно.
Извор: vecernji.ba