Годишњица 5. октобра – демонстрација којима је окончана владавина Слободана Милошевића
Петооктобарски протест био је кулминација вишедневних штрајкова и побуна широм Србије, који су услиједили пошто је Савезна изборна комисија (СИК) оспорила побједу Војислава Коштунице, кандидата Демократске опозиције Србије (ДОС) на изборима за предсједника СРЈ одржаним 24. септембра 2000.
На позив Демократске опозиције Србије у Београд су дошли грађани из цијеле земље. Различите су процјене броја учесника демонстрација 5. октобра 2000. у Београду и варирају између 50.000 у кључним моментима око Скупштине Србије до неколико стотина хиљада, како су преносили различити извори, у ширем градском подручју. Како било, тај протест је проглашен и најмасовнијим до тада у Србији.
Масовне демонстрације су приморале тадашњег предсједника Савезне Републике Југославије Слободана Милошевића да призна изборни пораз и оде с власти.
Из СИК-а је саопштено да је Војислав Коштуница освојио 49 одсто гласова, што је, према њиховим наводима, кандидата ондашње удружене опозиције могло само да одведе у други круг предсједничких избора заједно са Слободаном Милошевићем.
Савезна изборна комисија је, наиме, утврдила да "ниједан кандидат у првом гласању није добио већину" и саопштила да ће се обавити други круг гласања 8. октобра.
Коалиција 18 опозиционих странака је, пак, тврдила да је њихов кандидат освојио 52,54 одсто гласова и одбацила могућност одржавања другог круга, па су челници ДОС-а позвали народ Србије на блокаду свих институција и генерални штрајк.
Посебно значајан у контексту петооктобарских промена био је штрајк рудара у рудницима Колубаре који је почео у петак, 29. септембра.
Војислав Коштуница, председнички кандидат ДОС-а, затражио је од Слободана Милошевића да призна пораз у првом кругу предсједничких избора и указао на опасност од избијања отворених сукоба у Србији.
ДОС је Слободану Милошевићу поставио ултиматум да до четвртка, 5. октобра, у 15 часова, призна изборну вољу грађана изражену на савезним, предсједничким и локалним изборима одржаним 24. септембра.
Захтјевано је и да генерални директор, главни уредник и уређивачки колегијум Радио-телевизије Србије поднесу оставке, да РТС промијени уређивачку политику и омогући објективно информисање о збивањима у Србији.
Барикаде нису зауставиле демонстранте
Присталице ДОС-а су од раног јутра пристизале у Београд из цијеле Србије, предвођене опозиционим лидерима, а полиција је покушавала да заустави колоне демонстраната на локалним и регионалним путевима, правећи барикаде на прилазима Београду.
Испред Савезне скупштине полиција је употребила сузавац како би спријечила демонстранте да уђу у Скупштину, али зграда парламента је демолирана и дијелом запаљена, као и зграда РТС-а у Таковској улици.
Током сукоба полиције и демонстраната чула се и пуцњава из ватреног оружја. Зграда РТС-а у Таковској улици је потом запаљена, а редовни програм РТС-а је престао да се емитује после 17 часова.
Демонстранти су тог 5. октобра тражили признавање побједе опозиционог кандидата Војислава Коштунице на изборима за председника Савезне Републике Југославије одржаних 24. септембра.
Шта је донио 6. октобар?
Војислав Коштуница обратио се предвече грађанима са терасе Скупштине града Београда, а потом и преко РТС-а.
Демонстранти су током цијеле ноћи били у центру Београда, славећи побједу, али и стрепећи од могуће интервенције војске и других безбједносних формација режима.
Слободан Милошевић је 6. октобра признао изборни пораз, а Војислав Коштуница је 7. октобра положио заклетву пред посланицима Савезне скупштине и постао предсједник СРЈ.
У протестима је погинула активисткиња ДСС-а Јасмина Јовановић из Милошевца код Велике Плане, која је несрећним случајем пала под точкове камиона. Момчило Стакић из Крупња преминуо је од посљедица срчаног удара.
Током протеста повријеђено је 65 људи.
Спомен-обележје са ликом Јасмине Јовановић откривено је 5. октобра 2002. године у парку између улица Кнеза Милоша, Сарајевске и Мостарске петље, недалеко од мјеста где је погинула.
У протеклих 25 година, 5. октобар је глорификован и обезвријеђиван, а најчешће изговорена реченица разочараних јесте она да 6. октобар никада није дошао. Обећања челника ДОС-а нису испуњена, а коалиција није потрајала.
Одлазак Слободана Милошевића
Власт Слободана Милошевића у посљедњој деценији 20. века, обиљежили су ратни сукоби на простору бивше СФРЈ, санкције које је међународна заједница увела због улоге Београда у тим сукобима, као и бомбардовање НАТО-а 1999. године, само годину и по дана прије петооктобарских промена.
Слободан Милошевић је у априлу 2001. ухапшен, a два мјесеца касније изручен Хашком трибуналу, гдје му је суђено за геноцид у Босни и Херцеговини, ратне злочине и злочине против човјечности у Хрватској и на Косову.
Умро је 11. марта 2006. од инфаркта, у својој ћелији у притвору Хашког трибунала.
Вођу ДОС-а и премијера Србије Зорана Ђинђића "земунски клан" је убио 2003. године у дворишту Владе Србије. Странке које су чиниле ДОС, пре свих Демократска странка, на власти су, у различитим коалицијама, биле до 2012. године.
Војислав Коштуница, који је побиједио Милошевића на изборима 24. септембра 2000. потпуно се повукао из политике 2014. године.