СНСД убједљиво побиједио на свим нивоима на општим изборима
Кандидат СНСД-а Саво Минић освојио је 272.836 гласова , односно 52,16 одсто. Његов противкандидат из СДС-а Бранко Блануша добио је 218.651 глас или 41,80 одсто.
Кандидат СНСД-а Жељка Цвијановић реизабрана је за српског члана Предсједништва БиХ са освојених 288.606 гласова или 55,41 одсто. Кандидат СДС-а Маринко Божовић освојио је 26,50 одсто, док је кандидат Листе за правду и ред Небојша Вукановић добио 18,08 одсто гласова.
Ово су прелиминарни непотпуни резултати Централне изборне комисије након обрађених 93,37 одсто бирачких мјеста.
Најбољи резултат у протеклих двадесет година, тако је лидер странке Милорад Додик прогласио изборну побједу ове странке на свим нивоима. Убједљиво највише гласова освојили су и за појединачне функције али и за Народну скупштину Републике Српске и Парламентарну скупштину БиХ.
- Наши политички ставови остају чврсти и неће бити промијењени. Ово је завјет народу, ово је заклетва народу који смо дали, и Саво и Жељка и читава наша партија. И ми од тога одустати нећемо и само ћемо ићи даље за добробит овог нашег народа - рекао је Милорад Додик предсједник СНСД-а.
Република Српска добила је новог предсједника. Наредне четири године у Палати Републике боравиће кандидат СНСД-а Саво Минић. Освојивши више од 200.000 гласова, функцију премијера замијениће оном предсједничком.
- Изашли смо пред народ, испоручујемо стабилност и то ћемо и наставити. Желим да будем предсједник свим грађанима Републике Српске. И онима који су гласали и онима који нису и било које вјере и нације. То схватам као једну одговорност а не као бенефит - каже Минић.
У Предсједништву БиХ Републику Српску ће и у наредном мандату представљати Жељка Цвијановић. Она је истакла да њена и политика СНСД-а остаје стабилна и јака Република Српска, одбрањена на међународном плану и код куће.
- Могу да обећам да нећу никада издати интересе Републике Српске и да ћу увијек имати на уму потребе сваког нашег човјека који живи овдје. То није само обећање. Ја мислим да оно што сам радила до сада нас препоручује и показује како жемо радити у наредном периоду - поручила је Цвијановићева.
Према прелиминарним резултатима, кандидат ХДЗ-а БиХ Даријана Филиповић нови је хрватски члан Предсједништва. На основу 96,31 одсто обрађених бирачких мјеста, Филиповићева је освојила 109.168 гласова. Кандидат коалиције Уједињени за државу БиХ Денис Бећировић води у трци за бошњачког члана Предсједништва са 210.483 гласа.
Изборни резултат Даријани Филиповић честитао је хрватски премијер Андреј Пленковић, поручивши да хрватски народ од сада у БиХ има легитимног представника.
Другу узастопну трку за предсједника Републике изгубио је кандидат опозиције, предсједник Српске демократске странке Бранко Блануша.
- Ја могу да му честитам на том резултату и нама остаје да даље радимо и организујемо се. А кад су у питању ови резултати конкретно за предсједника, мислим да је ту углавном све јасно и да је господин Саво Минић нови предсједник Републик Српске - додао је Минић.
Цвијановићева је освојила више гласова него њени противкандидати Маринко Божовић из СДС-а и лидер Листе за правду и ред Небојша Вукановић, заједно.
- Показује се да је трећи кандидат кји није био опозициони кандидат убачен као кукавичје јаје. У наредном временском периоду ћемо открити и детаље како је до тога дошло и како је трећи кандидат одрадио посао за позицију - истакао је Божовић.
Нама је битно, каже Вукановић, да смо водили једну часну борбу.
- Да никоме нисмо дужни марке. Уложили смо у кампању 100.000 а видјели сте да су остале три опозиционе странке уложиле преко 2 милиона КМ. А Божовић нема нешто пуно више гласова од мене. Биће времена за анализу - каже Вукановић.
Други по снази био је Покрет Сигурна Српска, којој је ово било прво учешће на општим изборима.
- ПСС је повећао свој изборни резултат за преко 50 одсто у цијелој Републици Српској и званично можемо рећи да смо друга најјача политичка организација у цијелој Републици Српској - рекао је Драшко Станивуковић предсједник ПСС-а.
Веома добар резултат остварила је и коалиција ДНС-НПС која је четврта по снази када је ријеч о гласовима за Народну скупштину. Изнад цензуса требало би да пређу и СП, Уједињена Српска, СПС и Листа за правду и ред, док би према пројекцијама без мандата остали Народни фронт и Воља народа Српске.