Тадић: ОХР-ово самоубиство скенерима
Текст преносимо у цијелости:
На Општим изборима у БиХ конститутивни народни сводили су рачуне и са досадашњом извитопереном улогом ОХР-а, амбасадократијом и насљеђем узурпатора Кристијана Шмита.
На једној страни, као поражени, остали су њихови политички пријатељи, савезници и домаћи и страни глорификатори Шмитове пропале узурпаторске мисије, а на другој, као побједници, сви који су им се отворено супротставили.
Да апсурд буде већи, побједницима је побједа још слађа због тога што је верификована новим изборним технологијама које су уведене управо по вољи трагичног Кристијана Шмита.
Први изборни утисак: Пораз Шмитових тројки
Након Шмитовог прогнанства, они који су се уздали у његову моћ остали су да сами, неуспјешно, положе рачуне бирачима.
Тројка из политичког Сарајева није остварила планиране ни политичке ни изборне циљеве.
Опозициона тројка из Републике Српске, која је гостила Шмита, сарађивала с њим и рачунала на политички притисак споља, о чему је и сам Шмит врло недвосмислено јавно говорио, такође је остала без прижељкиваног преокрета. И не само преокрета. Једна од тих странака остала је и без цензуса.
Други изборни утисак: ОХР је непотребан и превазиђен
У потпуном миру, под контролом домаћих институција и без иједног инцидента, одржани су избори.
Након избора ниједан озбиљан политички субјект не очекује да ће, умјесто изборних побједника, неки странац формирати власт.
То је огромна промјена у односу на изборе 2022. године, након којих је Шмит успио да буде изнад институција Федерације БиХ и четири године безуспјешно покушавао да буде изнад институција Републике Српске.
Данас је ОХР закључан и очито се ништа трагично због тога није догодило. Институције нису нестале. Није се срушио Дејтон. Није се отворила никаква рупа у простору коју би хитно требало попунити новим међународним управником.
Иако су нас деценијама увјеравали да је одржавање мира и стабилности немогуће без ОХР-а, дошао је тренутак да се каже да, иако нема високог представника, живот иде даље.
Трећи изборни утисак: Апсолутно неспоран легитимитет политике Републике Српске и 2:1 у Предсједништву БиХ
Шмитов изборни експеримент са скенерима показао се веома неугодним за политичко Сарајево.
Упркос очекивањима Шмитових савезника и сарадника, видјело се да скенер, иако може да скенира листић, региструје глас и убрза обраду података, ипак не може да произведе пројектовану политичку вољу амбасадора.
У Републици Српској то је резултирало изборима након којих први пут нико не прича да је покраден, што је значајно за неспорну легалност и аутентичан легитимитет власти у долазећим политичким процесима.
У Федерацији БиХ резултирало је избором Даријане Филиповић из ХДЗ-а за хрватску чланицу Предсједништва БиХ, што је била предизборна ноћна мора политичког Сарајева. Изгледа да су управо скенери спријечили да се на бирачким мјестима под контролом политичког Сарајева убацују фалсификовани бирачки листићи са именом просарајевског Хрвата.
Епилог је најбоље осликао један колумниста из политичког Сарајева када је рекао да ће Бећировић моћи прегласати Цвијановићку и Филиповићку само уколико му буде дозвољено да гласа тако што ће користити обје руке и најмање једну ногу.
Шмитова “технологија интегритета" тиме је добила посебно ироничну димензију. Наметнуо ју је како би наштетио својим опонентима, а под изговором да се боље види шта је у гласачкој кутији.
И ето, видјело се.
Четврти изборни утисак: Избори као референдум о страном туторству
На изборима нису поражене само Тројка из политичког Сарајева и опозиција из Републике Српске. На листи поражених су и актери из Велике Британије, Нјемачке и једног броја других земаља који су вјеровали да су довољно моћни да ОХР украду из руку Савјета безбједности УН-а и тиме трајно овладају инструментом управљања у БиХ.
Пројектовали су Шмита као фактор успостављања њихове суверене моћи, иако за нешто такво немају упориште ни у Дејтонском мировном споразуму, ни у било којем другом документу. Круна тог процеса требала је бити изборни резултат који у Бањој Луци и Сарајеву успоставља њима лојалних власти које не постављају неугодна питања о легалности и оправданости такве доминације. Насупрот тим плановима, Шмит је за собом оставио политички пејзаж у којем су и представници тих земаља и њихови домаћи савезници девастирани, изгубили ауторитет и пали на изборном пољу.
Та чињеница изборима даје значај референдума.
Сада се коначно, на темељу недвосмислено исказане воље бирача коју нико не може довести у питање, може сасвим јасно констатовати да конститутивни народи у БиХ сматрају да је страни фактор дефинитивно потрошио досадашњи политички капитал и да, упркос свему што смо до сада имали прилику да доживимо и видимо, власт припада конститутивним народима.
Ко не вјерује нека погледа географску мапу изборних резултата.