Нуждић: Страдање Срба у Броду - једна од најтежих страница историје
Нуждић је рекао да страдање Срба у Броду 1992. године представља једну од најтежих страница историје српског народа у Посавини.
- Не смијемо дозволити да се о Броду говори само као о једном ратном догађају. Говоримо о људима, породицама и цивилима који су страдали, о прогону, затварању, мучењу и убиствима - рекао је Нуждић, поводом обиљежавања Дана општине и 34 године од ослобођења Брода у Одбрамбено-отаџбинском рату.
Нуждић истиче да је Сијековац посебно важан јер представља један од првих масовних злочина над српским цивилима у БиХ 1992. године.
- Сијековац је био страшна најава онога што ће се дешавати на ширем простору Посавине и Брода. Зато је Сијековац симбол почетка страдања српског народа у овом крају, а Брод је свједочанство размјера тог страдања - указује Нуждић.
Он је напоменуо да се дешавања из посљедњег рата морају посматрати и у ширем историјском контексту, јер српски народ Посавине памти и страдања из Другог свјетског рата, Јасеновац и Доњу Градину, али и бројна мјеста у којима су Срби страдали само због спрског имена и вјере православне.
Нуждић је рекао да та историјска сјећања не треба да воде ка мржњи, већ ка одговорности да злочин никада не буде прећутан и да жртва никада не буде заборављена.
- Брод и Сијековац морају остати дио нашег колективног памћења, не да бисмо било кога мрзили, него да бисмо знали шта се догодило, не да бисмо тражили освету, него да бисмо тражили правду - нагласио је Нуждић за Срну.
Он је рекао да посебно забрињава чињеница да ни након више од три деценије од злочина над Србима у Посавини нема пуне правде за жртве и њихове породице.
- За породице жртава вријеме није замјена за правду, а заборав није помирење - истакао је Нуждић.
У Броду ће данас бити обиљежен Дан општине и 34 године од ослобођења у Одбрамбено-отаџбинском рату, којим је Војска Републике Српске прекинула седмомјесечену
окупацију регуларне војске Хрватске и паравојних хрватско-муслиманских јединица.
Од маја до октобра 1992. године општина Брод била је под окупацијом регуларне војске Хрватске и паравојних хрватско-муслиманских јединица које су у 10 логора заробиле 2.000 Срба.
Након што је ВРС ушла у Брод пронађено је и седам масовних гробница, од којих је једна била на Градском гробљу гдје су затечена тијела 88 убијених цивила и војника.
Јединице Војске Републике Српске су 6. октобра 1992. године ушле у Брод, а генерал Славко Лисица прогласио је 7. октобар Даном ослобођења.
Ослобађања Брода било је дио операције "Коридор", једне од највећих и назначајних које је Војска Републике Српске са припадницима Министарства унутрашњих послова извела током Одбрамбено-отаџбинског рата.
У Одбрамбено-отаџбинском рату учествовало је више од 2.500 бораца из општине Брод, од којих су 244 погинула, а више од 500 их је рањено.