latinica  ћирилица
10/10/2026 |  12:11 ⇒ 12:37 | Аутор: РТРС

У Вишеграду пригодан програм поводом 134 године од рођења нобеловца Иве Андрића (ВИДЕО)

Поводом обиљежавања 134 године од рођења нобеловца Иве Андрића, Културни центар у Вишеграду организовао је пригодан програм. Посебан значај обиљежавања огледа се у очувању успомене на Андрићев живот и стваралаштво и у подстицању младих генерација да упознају и његују књижевно насљеђе овог великог писца.
Изложба "Лица Андрићевог дјетињства" - Фото: РТРС
Изложба "Лица Андрићевог дјетињства"Фото: РТРС

За Културни центар у Вишеграду, октобар је увијек у знаку нобеловца Иве Андрића, који је иза себе оставио велики књижевни опус.

- Вечерас смо обиљежили 134 године од рођења Иве Андрића, у граду који је његов завичај и који је оставио дубок траг у његовом књижевном опусу. Вишеград је град који се трајно сјећа Иве Андрића, и вечерас смо имали прилику да славимо Андрићеве мисли и тријумф писане ријечи - рекла је Јелена Ђурић, директор Културног центра "Иво Андрић" Вишеград.

Иво Андрић је остварио изузетно успјешну, двадесетогодишњу дипломатску каријеру, служећи Краљевини СХС и Краљевини Југославији у чак осам европских држава, рекао је историчар књижевности Владан Бајчета.

- Андрић је дипломатску каријеру започео у Ватикану. Прошао је неколико европских градова, од Букурешта, преко Трста, Граца, Марсеја, Мадрида и завршио у Берлину. То је била једна турбулентна каријера у константном успону. Он је заправо у једном тренутку пред сам крај своје каријере постао и други човјек српске дипломатије - навео је Бајчета.

Поред предавања, професора Бајчете, за суграђане је отворена изложба "Лица Андрићевог дјетињства".

- У питању су прије свега његови тетка и тетак Ана и Иван Матовшчик, снажна фигура његов учитељ Љубомир Поповић. Ту је и лик његовог школског друга Стевана Баранца и један врло симатичан лик кућне помоћнице Ајкуне Хрељић - појаснила је Бранка Танасковић из Културног центра "Иво Андрић" у Вишеграду.

Једини српски нобеловац, књижевник Иво Андрић рођен је 9. октобра 1892. у Травнику, а од своје друге године живио је у Вишеграду, гдје је завршио основну школу.

Касније, током живота, често се враћао у Вишеград, а посљедњи пут га је посјетио три године прије смрти.

У својим дјелима често је писао о Вишеграду и Вишеграђанима. За роман "На Дрини ћуприја" писац је 1961. године добио Нобелову награду за књижевност.