Глобални сукоби, раст цијена енргената и суша подижу трошкове живота, у односу на лани инфлација све већа (ВИДЕО)
Када се томе дода и овогодишња суша, очекивати да се трошкови живота неће повећати, било би за рубрику "вјеровали или не".
Сјести у аутомобил, купити основне животне намирнице, платити рату кредита… Само три од многих других животних обавеза и трошкова данашњице, које поскупљују. То потврђује и статистика. У односу на лани инфлација све већа.
- Цијене производа за личну потрошњу у Српској у августу 2026. у односу на претходни мјесец више су у просјеку за 1,3 одсто, док су на исти мјесец претходне године, више за пет одсто. У одјељку превоз повећање је 22,5 одсто усљед повећања горива и мазива за аутомобиле од 38,8 одсто - навео је Огњен Игњић из Завода за статистику Српске.
Божана Радомир из Савеза синдиката Српске каже да када говоримо о самом износу потрошачке корпе, посљедњи податак јесте за мјесец август ове године и она је достигла износ од 2.937 марака и као таква је већа у односу и на јунску и све оне претходне синдикалне потрошачке корпе.
- Трошкови прехране у мјесецу августу достигли су износ од 1.354 марке - додала је Радомир.
Добра вијест је што се у посљедње вријеме биљежи стагнација цијена. То је резултат одређеним мјера Владе Српске, каже министар финансија и трезора у Савјету министара Срђан Амиџић.
Против инфлације се бори и вишим каматним стопама. Јер по логици смањења понуде новца на тржишту, такве одлуке доносе америчка и европска централна банка. Али то нису добре вијести за оне који имају кредите.
Без обзира што ми нисмо ни дио Америке ни Европске уније еурибор расте, па тако и камате у банкама код нас.
- Тако да ми у наредном периоду у складу са монетарном политиком ЕЦБ-а која се на одређен начин прелијева у Босну и Херцеговину и кроз промјене Еурибора, можемо очекивати мале промјене у висини каматних стопа на тржишту Босне и Херцеговине. Међутим, опет истичем, неће бити драматичне промјене каматних стопа - рекао је Едис Ражаница из Уније удружења банака БиХ.
А много пута потврђено, да једна несрећа не долази сама, дешава се и овај пут.
Посљедицама глобалних ратова и свјетске нестабилности придружује се и овогодишња суша, која такође утиче на пољопривредне приносе, а све то биће укалкулисано у цијену одређеног производа.
Народна изрека: "Како сијеш, тако ћеш и жњети", у овом случају, чини се, не вриједи. Нико се не усуђује прогнозирати шта још конкретно можемо да очекујемо, али да су забринути, ни економисти ни произвођачи не крију.
Када је ријеч је о енергенатима, наш адут остаје електрична енергија. Надати се да нећемо морати и струју увозити више од планираног и да ће ресурс који је увијек био у врху листе извоза из Републике Српске и најјефтинији у односу на окружење и регион, тако и остати.