Да ли је Бањалука достигла границе постојећег саобраћајног система? (ВИДЕО)
- Ако посматрамо неки посљедњи период и развој, односно повећање броја аутомобила и становништва и дневних миграција у Бањалуку, можемо рећи и донијети закључак да је Бањалука, односно саобраћајна инфраструктура, постаје мала за оволики број становништва, односно прерасли смо овај саобраћајни систем - рекао је Милан Тешић, међународни експерт у области безбједности саобраћаја.
Будући да је Бањалука највећи град у Српској, додаје он, и највећи административни центар, морамо предузети системске мјере како бисмо ово стање ријешили у што краћем периоду.
- Постоји ли чаробни штапић који ће ово ријешити за неколико мјесеци? Не, али могу се предузети озбиљне системске мјере које ће у врло кратком периоду, мислим о периоду од двије до три године, да би се могли ријешити ови проблеми - навео је он.
Истакао је да се системски проблем саобраћајне гужве у Бањалуци мора посматрати у три правца - системско управљање засновано на подацима, анализама, инфраструктура и становништво, односно возачи и сви други учесници у саобраћају.
- Ако причамо о системском управљању, то се односи на управљање засновано на подацима. Морамо да анализирамо колико дневно и колико дневних миграција имамо у Бањалуци. Шта то значи? Будући да је Бањалука административни центар, па имамо УКЦ, имамо бројне институције, тзв. у саобраћају то се каже, имамо много мјеста атракција које привлаче становништво из околних општина, али из цијеле Српске на дневном нивоу, то се зову дневне миграције - истакао је Тешић.
Навео је да посљедња истраживања и сазнања која имам, да негдје сваки дан ујутру у Бањалуку долази око 40 до 50 хиљада становника и тако око 15 до 16 часова излази, односно одлазе из Бањалуке и то ствара ова велике саобраћајне гужве на већ постојећи саобраћајни систем.
- Да бисмо то ријешили, морамо предузети одређене мјере, анализе и истраживања да видимо тачно који су захтјеви, не само становништва који долази и излази, него и онога у Бањалуци. Други је инфраструктура. Морамо је прилагодити потребама становништва, односно возача који долазе, али и становништва у Бањалуци. Трећи сегмент, радити на саобраћајној култури. То се првенствено мисли на наше опредјељење да у сваком аутомобилу имамо по једног возача, не више путника. Просто морамо се мало унутар породице другачије организовати. Данас је такав тренд да ми ако требамо ићи 500-600 метара или километар, ми користимо аутомобил. И све те вожње, сви ти наши захтјеви, потребе, у ствари стварају овакве проблеме као што их видимо свако јутро - рекао је Тешић.
Нагласио је да се прије него што су почели да граде кружне токове, требало више повести рачуна о системском управљању цјелокупне путне мреже.
- Бањалука захтијева системско управљање цјелокупне путне мреже. Ако желите да регулишете једну раскрсницу у једном дијелу града, морате да урадите анализу како ће се то одрадити на комплетну путну мрежу, а не посматрати то као једну тачку коју рјешавате. Ви сада имате низ кружних токова у Бањалуци. Оно што треба напоменути је пракса у Европи је таква да двотрачни кружни токови који имају двије саобраћајне траке унутар круга се апсолутно не граде. Због чега? Зато што такви кружни токови само за 10 до 15 одсто имају већи проток саобраћаја у односу на саобраћајни ток са једном саобраћајном траком - каже Тешић.
Међутим, додаје он, оно што треба напоменути, основна сврха кружног тока у урбаној зони јесте смиривање саобраћаја, не пропусна моћ, не проток, него смиривање саобраћаја.
- И зато узмите примјер Марибора, моћи ћете наћи десетине кружних токова али чија је функција смиривање саобраћаја. Ми овдје имамо проблем да се кружни токови граде тако, без дубинских анализа, како ће се одређени кружни ток одразити на цјелокупну саобраћајну мрежу у граду. У том контексту морам напоменути кружни ток има првенствено саобраћајну функцију. Лијепо је када је кружни ток и дио интеријера града па се нешто налази у кружном току, то је лијепо. Међутим, кружни ток мора да испуни првенствено саобраћајну функцију. Друга ствар која још компликује ситуацију на кружним токовима у Бањалуци су садржаји унутар кружних токова. На примјер, они су са аспекта интеријера града прелијепи. Међутим, ако причамо о дистракцији становништва, ево на неким кружним токовима и кружни ток код кампуса има одређене поруке у средини, оне књиге, и то је лијепо. Књиге су у близини ректората, кампуса, међутим те поруке одлаче пажњу - поручио је он.