latinica  ћирилица
13/10/2026 |  11:52 | Аутор: Агенције

Најновије анкете: Ле Пенова би могла да буде нова предсједница Француске

Лидерка француске крајње деснице Национално окупљање Марин Ле Пен издвојила се као водећа кандидаткиња уочи предсједничких избора 2027. године. Према новом истраживању јавног мњења, побиједила би и љевичарске и центристичке ривале у хипотетичком другом кругу избора.
Марин Ле Пен (фото: архива - EPA/TERESA SUAREZ) -
Марин Ле Пен (фото: архива - EPA/TERESA SUAREZ)

Истраживање агенције "Толуна Харис Интерактив", спроведено за француске телевизијске станице М6 и РТЛ и објављено у понедјељак, показује да би Ле Пенова, дугогодишње најпрепознатљивије лице странке Национално окупљање, освојила 67 одсто гласова против Жан-Лика Меланшона, лидера љевичарске странке Непокорена Француска, и 56 одсто против бившег центристичког премијера Едуара Филипа, преноси РТ Балкан.

Ле Пенова такође води у свих пет испитаних сценарија првог круга избора, са подршком од 35 до 37 одсто.

Меланшон је на другом мјесту са 18 до 19 одсто, док Филип биљежи подршку између 13 и 17 одсто.

Истраживање указује и на све веће повјерење у лидерство Ле Пенове. Око 51 одсто испитаника сматра да би она била добра предсједница, што је за шест процентних поена више у односу на претходно истраживање.

Жордана Барделу на том мјесту види 47 одсто испитаника.

Марин ле Пен ушла је у други круг предсједничких избора и 2017. и 2022. године, али је оба пута изгубила од Емануела Макрона.

Актуелном предсједнику није дозвољено да се кандидује за трећи узастопни мандат. Макронов предстојећи одлазак са функције долази у тренутку када се Француска суочава са све већим фискалним притисцима.

У јулу је Апелациони суд у Паризу смањио петогодишњу забрану обављања изабраних функција изречену Ле Пеновој, након што је осуђена због злоупотребе средстава Европске уније, чиме јој је омогућено да се кандидује на изборима 2027. године.

Њена странка је ојачала и своју позицију у парламенту.

Макронов центристички блок нема парламентарну већину од 2022. године, због чега се узастопне владе суочавају са потешкоћама у усвајању буџета.

И Ле Пенова и Меланшон критиковали су НАТО и политику Запада према Украјини.

Марин ле Пен се залагала за повлачење Француске из интегрисане војне команде НАТО-а, укидање санкција Русији и постизање преговарачког рјешења за сукоб у Украјини. Меланшон је позвао на потпуно иступање Француске из НАТО-а.

Национално окупљање се више пута противио неограниченом финансирању војне помоћи Кијеву и упозоравао на кораке који би Француску могли да доведу у директан сукоб са Русијом. Ле Пенова се заложила за нормализацију односа са Москвом.

Могућност да Марин ле Пен постане предсједница Француске наводно је изазвала забринутост међу западним савезницима Украјине.