Европа на ногама: Социјални бунт или дубока безбједносна криза? (ВИДЕО)
Незадовољство због раста трошкова живота, стања у образовању и најављених мјера штедње прерасло је у насиље у више француских градова. Антивладини протести и у Италији и Албанији - студенти и средњошколци траже боље услове школовања.
Све чешћа ескалација демонстрација отвара питања - да ли је ријеч о социјалном бунту који је измакао контроли или о дубљој политичкој и безбједносној кризи?
Шта стоји иза таласа незадовољства и колико су институције спремне да одговоре на овакве изазове?
Бојана Кондић Панић, шеф Представништва Републике Српске у Француској, у нашем Јутарњем програму, је рекла да је ситуација озбиљна имајући у виду размјере свих дешавања.
- Сада је насиље узело маха и демонстрансти не презају да пале средњовјековне објекте. Одговоре треба тражити у прошлости Француске. Велики број становништва су мигранти. Све се дешава од стране људи који су дошли из других земаља који нису на прави начин интегрисани у француско друштво. То је једна социјоплошка појава и проблеми који проистичу из тога - рекла је Панић.
То је, каже, један од узрока проблема, а друго су разлози економске природе.
- Дошло је до раста цијена, а држава повећава порезе. Све иде на штету средњег слоја становноштва и народ излази на улице. А и политичка ситуација није једноставна. Више се не зна ни ко је премијер ни ко је предсједник парламента - навела је Кондић Панић.
Професор безбједносних наука из Београда, Мирослав Бјеговић, каже да има и пропуста безбједносних служби.
- Нису урадили превентивни дио посла да спријече оно што се десило. Ипак, мислим да је све креирано у другој држави а на улицама су млади људи. Исто је и у Италији, Албанији, Србији. Свуда се спомињу исте организације, попут "жутих прслука" - рекао је Бјеговић.
Бјеговић сматра да с еовај талас неће завршити и захватиће још неке европске државе јер "неко хоће да Европу и њене чланице изнутра да разједини".