latinica  ћирилица
22/10/2026 |  13:32 | Аутор: СРНА

Поднесен захтјев за заштиту географског поријекла руђанског меда

Удружење пчелара "Медовина" из Рудог поднијело је Агенцији за безбједност хране БиХ захтјев за регистрацију заштићене ознаке географског поријекла за руђански мед.
Мед (Фото: TANJUG/ VLADIMIR ŠPORČIĆ) -
Мед (Фото: TANJUG/ VLADIMIR ŠPORČIĆ)

Ознаку руђански мед, како наводе из Агенције, може да носи само производ који, осим посебних природних физичко-хемијских карактеристика, испуњава све захтјеве из спецификације производа, релевантне законске прописе о квалитету и здравственој исправности, те начела добре пчеларске праксе.

Како је наведено, фазе обраде, складиштења и паковања након врцања меда морају се у потпуности одвијати унутар дефинисаног географског подручја општине Рудо како би се спријечили ризици од патворења и замјене производа, те нарушавања сљедивости.

У складу са спецификацијом производа, под називом руђански мед на тржиште се могу пласирати три врсте меда, које су резултат специфичне флоре и микроклиме општине Рудо - ливадски, мијешани и шумски мед /медљиковац/.

Пчеларство на подручју општине Рудо има дубоке историјске коријене и представља неодвојив дио традиције, културе и руралне економије овог краја.

Развој пчеларства на овом простору обиљежила је постепена, али континуирана трансформација од екстензивних, традиционалних метода до савременог и професионалног пчеларства.

Прве примитивне кошнице на овом подручју биле су такозване дубине–кошнице израђене од дијелова стабла са издубљеном средином. Користиле су се и дашчаре, односно ручно израђени дрвени сандуци, те плетаре – кошнице од прућа или сламе обложене иловачом, са непокретним саћем.

Овај архаични начин пчеларења, иако технолошки скроман, поставио је темеље за природну селекцију локалних пчелињих друштава, која су се током вијекова прилагодила специфичним пчелињим пашама и оштрој клими долине Лима и околних планина.

Савремено пчеларство у овом крају ослања се на снажну традицију професионалних пчелара који управљају великим бројем пчелињих друштава.

Осим вјештине управљања пчелињим друштвима, пчелари су традиционално задржали праксу искоришћавања вертикалне разноликости терена – од прољећног развоја пчелињих друштава у ријечним долинама Лима и Увца до премјештања кошница у више планинске зоне током љетних мјесеци.

Ова специфичност пчеларства у овом крају остала је непромијењена од тридесетих година прошлог вијека до данас.