Ћосић: Источно Сарајево постаје све снажнији регионални центар - раст привреде, запослености и броја становника
Он је истакао да ову тезу потврђују подаци Завода за статистику Републике Српске који се односе на Источно Сарајево за период од 2020. до 2024. године.
- Позитивна миграциона кретања, раст броја пословних субјеката, запослености, просјечних плата и грађевинске активности додатно потврђују развојни потенцијал града који постепено јача своју позицију као значајан урбани, привредни и образовни центар - рекао је Ћосић за Срну.
Према званичним подацима за 2024. годину, Источно Сарајево имало је други највећи позитиван миграциони салдо у Републици Српској, иза Бањалуке, а испред Бијељине и Требиња.
Позитиван тренд настављен је и 2025. године, када се у Источно Сарајево доселило 1.165 лица, док се одселило 886.
Ови подаци, каже Ћосић, потврђују да град и даље биљежи нето прилив становништва кроз евидентиране унутрашње миграције.
"Позитиван миграциони салдо посебно добија на значају када се посматра заједно са привредним показатељима. Град који привлачи становнике и истовремено повећава број пословних субјеката и запослених има основу за даље јачање локалне економије и развој услуга, трговине, образовања и других дјелатности", оцијенио је Ћосић.
Број регистрованих пословних субјеката у Источном Сарајеву повећан је са 2.520 у 2020. години на 3.089 у 2024. годиним, што је раст од 22,6 одсто.
У истом периоду, раст на нивоу Републике Српске износио је 15,8 одсто, у Бањалуци 20,6 одсто, у Бијељини 16,6 одсто, а у Требињу 21,1 одсто.
Према његовим ријечима, то значи да је Источно Сарајево биљежило бржи раст броја пословних субјеката од републичког просјека и Бањалуке, Бијељине и Требиња.
Сличан тренд видљив је и када је ријеч о запослености.
- Број запослених на подручју Источног Сарајева повећан је са 16.551 у 2020. на 18.446 у 2024. години, односно за 11,4 одсто - рекао је Ћосић.
Поређења ради, раст броја запослених на нивоу Републике Српске износио је 5,6 одсто, у Бањалуци 10,9 одсто, а у Бијељини 8,8 одсто.
- Источно Сарајево је, дакле, у посматраном периоду имало више него двоструко већи процентуални раст запослености од републичког просјека - навео је Ћосић.
Истовремено, просјечна нето плата порасла је са 972 КМ на 1.430 КМ, што представља номинално повећање од 47,1 одсто.
- Наравно, раст просјечне плате не значи аутоматски и раст куповне моћи, јер на њу утичу и промјене цијена. Међутим, раст броја запослених и просјечних плата важан је сигнал економског кретања града - рекао је Ћосић.
Када је ријеч о туризму, каже Ћосић, број долазака туриста повећан је са 45.741 у 2020. на 54.674 у 2024. години, док је број ноћења порастао са 126.562 на 132.801.
У поређењу са 2020. годином, број долазака је повећан за око 19,5 одсто, а ноћења за 4,9 одсто.
- У области основног образовања можемо издвојити отварање једне нове школе, као и повећање броја ученика са 5.006 у школској 2019/2020. години на 5.173 у 2023/2024. години - рекао је Ћосић.
Он је навео да су ови подаци посебно значајни када се посматрају заједно, јер показују да Источно Сарајево биљежи бржи раст броја пословних субјеката и запослености од републичког просјека, раст просјечних плата и позитиван миграциони салдо.
Према његовим ријечима, то су мјерљиви показатељи јачања економске основе града и његове све значајније улоге у развоју Републике Српске.
- Наравно, наш циљ није само да биљежимо добре статистичке резултате, већ да их претворимо у нова радна мјеста, квалитетније јавне услуге, бољу инфраструктуру и боље услове за живот - поручио је Ћосић.
Он је изразио жељу да Источно Сарајево буде град у којем људи виде своју будућност, заснивају породице и проналазе прилике за лични и професионални развој.