Испунили услове, али им се не иде у пензију - двоје судија Уставног суда БиХ и даље на својим радним мјестима (ВИДЕО)
Одавно већ деградирали институцију коју представљају и девалвирали уставну материју, остатци остатака неуставног Уставног суда настављају успостављену матрицу – да све што стиже са адресе Реиса Џемалудина Чаушевића буде у колизији са Уставом БиХ.
Уставни аксиом о обавезних девет судија остаци су одавно прегазили.
Док у називу и даље баштине одредницу трибунала за цијелу БиХ, без два представника Републике Српске већ четири године формално-правно и практично вегетирају као модификована паралела постојећем ентитетском суду Федерације.
И приде, јавности трагикомично причају бајке како су баш они "чувари" Устава.
- Уставни суд има кључну улогу у очувању уставног поретка, заштити људских права и основних слобода те владавине права у БиХ. Као такав, дакле ова институција дјелује као гарант правне сигурности и институционалне стабилности дајући коначна обавезујућа тумачења уставних норми - изјавио је у мају ове године Мирсад Ћеман, предсједник Уставног суда БиХ
Бити чувар и тумач Устава подразумијева и познавање његове материје, сваке тачке и зареза. Али "пастири" бх. Устава као да исти ни прочитали нису. У њему су јасно нормирани старосни услови за пензионисање судија. Не жељено – већ обавезујуће.
И односи се на баш све судије, изузев изабраних у првом сазиву Суда.
- Судије које ће након тога бити именоване вршиће службу до седамдесет година старости, изузев ако не дају оставку или не буду с разлогом разријешени консензусом осталих судија - пише у члану 6., став 1., тачки "Ц" Устава БиХ.
Седамдесет година живота "тумач" Ћеман је напунио у децембру прошле године. Валерија Галић прије који дан.
Но и даље се судијских тога не одричу. Као на пијаци, а не у осјетљивој уставној материји, пожељели су да енорма мјесечна примања – већа од 7.000 марака уз све остале принадлежности још мало трпају у џепове. И да већ много пута кршен Устав прегазе још који пут.
Иако и бруцоши Правног факултета прво науче како је Устав највиши правни акт једне земље којем треба да се прилагоде баш сви остали законски и подзаконски акти, "бх. тумачи" су креирали властита правила и правилнике.
Мијењали их и прилагођавали својим жељама и одлучили да их, као нигдје у демократији, издигну изнад Устава.
Њима дефинисали како тоге могу носити и преголему апанажу примати, све док им надлежни Парламенти не изаберу насљеднике.
Да таква неуставна правила наметну, покушаја је било и раније. Али неуспјешних.
- 2021. године био сам предсједник и три међународна суца су покренули питање рјешавања мандата тако што су предложили да након 70 година ми у својим правилима упишемо односно утврдимо правило да може остати док се не изабере нови. Поновљњено је то и 2022. Свих шест судаца домаћих су то одбили. Разлог одбијања је што смо ми мислили тада, а ја мислим и сад да та одредба у правилима би била у супротсности са Уставом БиХ - рекао је Мато Тадић, бивши предсједник Уставног суда БиХ.
Устав се у међувремену мијењао није, али јесу "тумачи" и "заштитници" правне сигурности, који су "персонализујући" уставне норме, присвојили права која нису дозвољена, примјера ради, судијама ентитетских судова.
А то је по свим дефиницијама сушта супротност прокламованој "правној сигурности".
Како год, од обавезујућег деветочланог састава – остатке Уставног суда БиХ сада попуњавају троје странаца, двоје федералних судија, двије празне фотеље и двоје пензионера.
Према Уставу, недовољно и за пленарне сједнице као једини тренутни облик одлучивања.
Али ко још од рашомона званог Уставни суд БиХ очекује поштовање Устава!?