Представљено филмско и књижевно дјело Лордана Зафрановића
Зафрановић је специјални гост 69. по реду Сајма књига у Београду, који се одржава под слоганом "Ријечи граде свијет".
У фокусу представљања били су његово књижевно и филмско стваралаштво, филм "Златни рез `42: - Дјеца Козаре" и теме зла, страдања и културе сјећања.
Зафрановић је о тим темама говорио и кроз своје филмове, а његово стваралаштво усмјерено је на суочавање са историјским злочинима и упозорење на опасност од њиховог понављања.
Зафрановић је рекао да је овим филмом тражио опрост у име свог народа који је починио зло и да је овим филмом клекнуо као Вили Брант у Варшави.
Он је истакао и значај катарзе коју је желио постићи овим филмом, те додао да је зло Јасеновца и усташа истраживао дуго.
- Ја немам право да говорим о туђем злу, него прије тога морам о злу мог народа - рекао је Зафрановић, додајући да се у његов филм нико није мијешао.
Због политике, каже, многи нису дошли на премијеру у Београду, али који јесу дошли препознали су да је њихова енергија максимално искоришћена и о чему се ради.
- Ући у Јасеновац и изаћи са овим филмом, то је велики подухват - рекао је Зафрановић, додајући да је задовољан што је филм урађен.
Зафрановић је рекао да је овај филм упућен Хрватској, а онда и страдалачком народу Србима, посебно око Козаре и Бањалуке.
О Зафрановићевом стваралаштву у сајамској сали "Иво Андрић" говорио је и филмолог Божидар Зечевић, који је рекао да је овај филм као умјетност, катарза и за српски и за хрватски народ.
За српски, јер се дуго ћутао о највећем у историји злу над Србима које се десило у Јасеновцу, а сад може да о томе говори, а катарза за хрватски народ је отварање огромне ране да признају да се то зло десило, да су учествовали у убиству милион људи.
- У Загребу пљују овај филм, што је глупост. Да су паметни пригрлили би га, јер тако може да се скине тешка хипотека. Лордан овим филмом клечи, као Вили Брант, то је катарза за хрватски народ - рекао је Зечевић.
Он је додао да је овај филм отворио и катарзу цијеле Европе.
Књига "Анатомија зла" повезана је са његовим стваралаштвом и темама зла и страдања и бави се питањем како настаје зло, како се испољава кроз историју и шта човјек може да учини другом човјеку када насиље, национализам и идеологија постану прихватљиви у друштву.
Ријеч о књизи која је повезана са дугогодишњим ауторовим филмским и умјетничким истраживањем ратних злочина, нарочито злочина усташког режима у Независној Држави Хрватској и страдања у Јасеновцу.