latinica  ћирилица
26/10/2026 |  18:37 ⇒ 20:02 | Аутор: РТРС

Студентска листа побједник избора у Србији; У Народној скупштини имаће натполовичну већину (ВИДЕО)

Велики политички преокрет у Србији! Након 14 година власти Српске напредне странке, натполовичну већину у новом сазиву парламента освојила је Студентска листа, која је, према посљедњим пројекцијама, освојила 141 од укупно 250 мандата. Осим СНС-а, који је освојио 103 мандата, у скупштину су ушле и мањинске листе – Савез војвођанских Мађара и Албанска коалиција са по два и листе Расима Љајића и СДА Санџака, са по једним мандатом. Ове изборе обиљежила је рекордна излазност, али и чињеница да је Социјалистичка партија Србије, први пут од оснивања, остала испод цензуса и неће имати посланика у Народној скупштини. Пред Србијом је сада формирање парламента и нове владе, а већ су увелико почеле и спекулације о имену новог премијера.
Радомир Саичић (фото: TANJUG/ DEJAN ŽIVANČEVIĆ) -
Радомир Саичић (фото: TANJUG/ DEJAN ŽIVANČEVIĆ)

Први пут од обнове вишестраначја у Србији, државни парламент ће бити подијељен на само два, политички супротстављена, табора – Студентску листу и Српску напредну странку.

Већину и прилику да самостално формира Владу има Студентска листа, која је на изборима освојила нешто више од 52 одсто гласова.

Александар Вучић пораз је признао већ сат и по након затварања бирачких мјеста, а недуго потом, лидери Студентске листе прогласили су побједу и поручили да већ од данас почињу да граде нову будућност.

- Обећавамо да нећемо заборавити зашто смо почели, нећемо заборавити људе који су нам указали повјерење, нећемо заборавити вриједности за које смо се борили и нећемо заборавити да власт није привилегија, већ одговорност према народу - изјавио је Радомир Саичић, кандидат Студентске листе.

Александар Вучић признао је пораз на пријевременим парламентарним изборима и честитао политичким противницима изборну побједу, али их је назвао "извођачима прљавих радова".

- Ја им честитам, иако су они само извођачи радова. Извођачи прљавих радова, које је неко други осмислио да би срушио једну суверену земљу. На неки тренутак сте успјели, а докле видјећемо - рекао је Вучић.

Сада слиједи формирање новог сазива парламента и нове Владе. Иако из Студентске листе нису излазили са именима за појединачне функције, као најозбиљнији кандидати за новог премијера најчешће се спомињу Дејан Шошкић, бивши гувернер Народне банке Србије и носилац Студентске листе, Илија Срдановић.

Аналитичари кажу да је пред изборним побјединицима велики изазов, не само када је ријеч о персоналним рјешењима, него и усаглашавању најважнијих политичких циљева, јер им је читава кампања била базирана искључиво на рушење власти.

- Тај циљ који је једини био прокламован током кампање је постигнут. Ок, да видимо шта сад? То је заправо највеће питање, заправо питање свих питања у овом тренутку - запитао је програмски директор Одбора за контролу и опсервацију Александар Јерковић.

Политички аналитичар Стевица Деђански да Србија мора кренути тамо гдје је стала.

- Србија ће морати да настави неке ствари које је преузела, а оно што ја желим да видим од Владе јесте однос према Косову, Републици Српској, Русији, према Експу, који је наша међународна обавеза, и да видимо инвестиције - каже Деђански.

Са друге стране, из СНС-а су најавили да ће бити жестока опозиција будућој власти и да ће се за своје циљеве борити искључиво демократским средствима. Аналитичари кажу да и сам начин на који су Вучић и СНС практично предали власт Студенсткој листи, представља велики демократски искорак за Србију.

- Добра ствар за Србију јесте да ће добити нови сазив парламента у законском року, а након тога нормално наставити да функционише живот. То је, уосталом, показао и данашњи дан, први радни дан ове нове недјеље - каже Иван Бошњак, секретар у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог Србије у техничком мандату.

Јучерашњи дан је показао да Србија и њени грађани вјерују у изборе, каже Бошњак. Тиме је практично стављена тачка на готово двогогодишње блокаде факултета, протесте и масовна окупљања, који су услиједили након пада надстрешнице на жељезничкој станици у Новом Саду у којој је погинуло 16 особа, што је био и директан повод за формирање студентског покрета, који је касније прерастао у Студентску листу.