Свјетска банка: Западни Балкан очекује убрзање раста
Привреда овог региона се показала отпорном на шокове и наставља тренд конвергенције са Европском унијом, саопштила је Свјетска банка.
Додаје се да се привредницима може помоћи да отварају нова радна мјеста ако се усвоје ефикаснији трговински прописи који им омогућавају да буду конкурентнији на свјетским тржиштима.
Према пројекцијама, просјечна стопа раста у Србији, Албанији, Босни и Херцеговини, Сјеверној Македонији и Црној Гори достићи ће 3,1 одсто у 2026, што представља повећање у односу на 2,6 одсто колико је забиљежено 2025.
СБ очекује и убрзање раста на 3,4 одсто у 2027, а његова стопа ће се, како је наведено у извјештају, задржати на истом нивоу и у 2028.
Директорка сектора СБ за Западни Балкан Шаоћинг Ју рекла је да је у тренутку појачане геополитичке неизвјесности и слабог раста на страни кључних трговинских партнера, Западни Балкан још једном доказао своју економску отпорност.
- Па ипак, отпорност сама по себи није довољна да овом региону помогне да оствари конвергенцију са просјечним дохотком ЕУ или отвори квалитетна радна мјеста која су потребна грађанима. Радна мјеста стварају динамични приватни сектори, а сљедећа фаза раста захтијева ефикасне, предвидљиве прописе и уклањање трговинских баријера, и то не само на границама већ и иза њих - закључила је она.
У извјештају се наводи и да су вишеструки циклуси царинске либерализације довели до дубоке интеграције Западног Балкана у свјетску трговинску размјену и подсјећа да је трговина робом и услугама достигла је 107 одсто регионалног БДП-а у 2025, при чему је тај ниво виши од просјека ЕУ који износи 90 одсто.
Поред тога, како се додаје, извоз услуга се учетворостручио између 2010. и 2025.
- Сљедећа генерација реформи требало би да помогне предузећима да потпуније и трајније искористе овај приступ тржиштима снижавањем непотребних трошкова унутар граница - наводи се у извјештају.
Додаје се и да просјечна царинска стопа на увоз робе на Западном Балкану износи приближно шест одсто, али се нецаринским мјерама на увоз додају трошкови од још неких 10 одсто и ти трошкови су изразито високи, а у појединим секторима агропривреде достижу чак и преко 20 одсто.
У извјештају се наводи и да су трошкови рестрикција на прекогранично пружање услуга још већи и процјењују се на 29 одсто.
Резултати симулација представљени у извјештају показли су и да би уклањање само половине постојећих препрека за увоз, као што су непотребни захтјеви за прибављање дозвола и овлашћења, вишеструке контроле, процедуре сертификације и правила о пословном настањивању, могли повећати БДП за до 12,5 одсто на средњи рок.
Виши трошкови увоза такође отежавају предузећима у овом региону извоз и присуство на извозним тржиштима.
- Тек око једне трећине нових извозних подухвата које покрену фирме са Западног Балкана преживи своју прву годину постојања, а само од један до четири одсто њих доживи пету годину. Ово је од значаја за радних мјеста, јер извозници запошљавају огромну већину радника прерађивачке индустрије у овом региону - пише у извјештају.
Додаје се и да предузећа која извозе такође су најчешће већа и нуде боље зараде у односу на упоредиве фирме окренуте првенствено домаћем тржишту.
- Реформе би стога требало да се усредсреде не на просто смањење обима прописа већ и на њихово унапређење, односно поједностављење и дигитализацију процедура, увођење инспекцијског надзора на основу процјењеног ризика, признавање усаглашених стандарда и квалификација и очување заштитних мјера које служе за остварење легитимних јавних циљева - закључује се у саопштењу.