latinica  ћирилица
27/10/2026 |  17:32 ⇒ 20:13 | Аутор: РТРС

Сирене у Бањалуци и сјећање на разорни земљотрес

Тачно у 9 часова и 11 минута, сирене су јутрос подсјетиле Бањалучане на разорни земљотрес, који се догодио прије 57 година. 27. октобра 1969. у земљотресу јачине 6,6 степени по Рихтеру погинуло је 15 људи, а повријеђено више од хиљаду. Причињена је огромна материјална штета, али захваљујући великој солидарности становништва из свих крајева бивше Југославије, Европе и свијета, Бањалука је поново стала на ноге.
Сјећање на земљотрес у Бањалуци - Фото: РТРС
Сјећање на земљотрес у БањалуциФото: РТРС

Прије 57 година, миран подневни дан прекинуо је први земљотрес 26. октобра. Други, онај разорнији, стигао је дан касније и однио са собом све што је Бањалука тада била.

Данас криви сат на Тргу Крајине подсјећа на тренутак када се Бањалука затресла у 9 часова и 11 минута, 27. октобра 69. године.

Погинуло је 15 лица, а више од хиљаду људи је повријеђено. Разорни земљотрес затекао је Предрага Бабића испред куће са сином.

- Ми смо се за земљу ухватили колико се то тресло. Ферхадија се сруши, код мене у кући устану зидови поломљени. То је било рушевине на све стране, жао нам је било свега - истакао је Предраг Брацо Бабић. 

Земљотреса 69. године сјећа се и Миленко Радошевић који је тад имао 11 година. Тог јутра био је на рођендану код школске другарице.

- Сјећам се Господска улица је била сва у неким скалама дуго година док се то није средило. Доста старијих објеката који су били дио историје је уништено - нагласио је Миленко Радошевић.

Живко Бабић, тадашњи први човјек Бањалуке, након првих снажних подрхтавања тла, донио је одлуку да се обустави настава у школама и рад у колективима.

Други земљотрес, по јачини је надјачао први, тако да се показало колико је била драгоцјена та Бабићева одлука. Међу објектима који су најтеже страдали у разорном земљотресу биле су школске зграде. Већина школских објеката била је потпуно порушена или неупотребљива, па су ђаци и професори измјештени у градове широм тадашње Југославије.

- А онда у једном моменту и данас ми дође у грлу, сахватају емоције. Онда су плакали и дјеца и ми који смо пратили и родитељи. То је била тешка једна ситуација - нагласио је академик Рајко Кузмановић. 

Људи су данима били на улицама, јер су многи остали без својих домова. Бањалука је остала и без струје и воде, а војска је са грађанима рашчишћавала рушевине. Помоћ је стизала са свих страна.

Бањалука се након земљотреса много промијенила. Данас велики проблем представља и све гушћа градња вишеспаратница и избор локација за нове објекте. Посебан опрез, упозоравају стручњаци, потребан је на подручјима склоним клизиштима.