Противправно наметнути "закони" високих представника морају бити поништени
У овом документу се истиче са сваки закон који је наметнуо високи представник представља флагрантно и трајно кршење демократског уставног поретка БиХ.
У извјештају се напомиње да Устав БиХ утврђује да је БиХ демократска земља која функционише на принципу владавине права и на основу слободних и демократских избора, те да је искључиво Парламентарна скупштина БиХ надлежна да доноси законе на нивоу БиХ.
- Исто тако, у складу са Уставом БиХ, устави два ентитета повјеравају доношење закона искључиво демократским институцијама које су у њима одређене. Према томе, у уставном поретку БиХ, доношење закона представља надлежност резервисану за парламенте, Уставом одређене демократске институције, а од тог правила нема изузетка, па ни када је ријеч о страним дипломатама са звучним титулама - истиче се у извјештају.
У Анексу 10, који детаљно дефинише овлашћења и функције високог представника, нема ниједне ријечи нити израза који би макар наговијестили да има тако неограничено овлашћење да намеће законе или на други начин доноси одлуке које су обавезујуће за БиХ или њене грађане.
У документу Владе Републике Српске се додаје да је општеприхваћено, чак и међу бившим високим представницима, да су закони које су наметали били противправни од самог почетка.
Као илустрација наводи се примјер првог високог представника Карла Билта, који је написао: "Правни основ /наводних бонских овлашћења високог представника/ крајње је упитан".
Помиње се и случај Карлоса Вестендорпа, првог високог представника који је себи присвојио овлашћење да намеће законе, а који је касније о том овлашћењу рекао: "Морам признати да то и није било баш законито".
У извјештају се констатује да сваки закон који је наметнуо високи представник представља грубо кршење суверенитета БиХ.
Суверенитет подразумијева правну независност државе, укључујући њено право да самостално управља својим пословима и врши највишу власт на својој територији, без потчињености другој држави или било којој власти споља.
- Очигледно је да даље важење "закона" које је наметнуо неизабрани страни дипломата представља незапамћено кршење суверенитета БиХ. Коначно, постојање закона у БиХ које је наметнуо високи представник представља флагрантно и трајно кршење права грађана БиХ на слободне изборе, загарантованог Првим протоколом уз Европску конвенцију о људским правима и Међународним пактом о грађанским и политичким правима, који се, према Уставу БиХ, непосредно примјењују у БиХ - истиче се у извјештају.
У документу се подсјећа да је Европска комисија за демократију путем права Савјета Европе /Венецијанска комисија/ осудила 2005. године присвајање овлашћења високог представника да намеће законе посредством одлука, док су представници Европске комисије недвосмислено истакли да је такво противправно кршење суверених права БиХ неспојиво са вриједностима ЕУ и чланством у ЕУ.
У извјештају се указује да ће, све док противправне одлуке високих представника не буду поништене или их надлежна законодавна тијела без присиле не усвоје као законе, такви "закони" представљати трајно кршење демократског уставног поретка БиХ, Дејтонског споразума, суверенитета БиХ и људских права њених грађана.
- Република Српска није усамљена у захтјеву да се противправне одлуке високог представника пониште. ХДЗ БиХ, чији је предсједник Драган Човић недавно изјавио да његова странка и даље остаје "снажан партнер" владајућој странци у Републици Српској, придружио се Републици Српској у захтјеву за њихово поништавање - наводи се у извјештају.
Република Српска сматра, наводи се у документу, да ће преузимање пуне одговорности домаћих институција за управљање земљом и потпуно повјеравање политичких и законодавних процеса изабраним представницима сва три конститутивна народа допринијети институционалном сазријевању и усмјерити земљу ка стабилности и просперитету.
- Потврђујући своју посвећеност миру и безбједности, Република Српска спремна је да сарађује са свим домаћим и међународним актерима који поштују Дејтонски споразум. Устав БиХ, усаглашен након мукотрпних преговора вођених прије више од 30 година у Дејтону, представља једини одржив оквир за остварење тих циљева, а Република Српска позива све актере да поново потврде своју опредијељеност за његово досљедно спровођење - истиче се у извјештају.