Да ли се већ назиру контуре будуће власти на нивоу БиХ? (ВИДЕО)
СНСД-у је приоритет формирање власти у Републици Српској. Аналитичари предвиђају да ће озбиљни разговори о новом сазиву Савјета министара почети тек сљедеће године.
Извјесно је да ће СНСД, ХДЗ БиХ и СДА формирати нови Савјет министара, остаје да видимо хоће ли Бакир Изетбеговић као партнера узети Странку за БиХ и ДФ. Сарајевска Тројка је прошлост.
Билатерални контакти између лидера већ су остварени, али заједнички састанак побједничких странака у српском, бошњачком и хрватском народу није одржан.
- Суштински на нивоу Савјета министара нема класичне коалиције, него се власт ствара од побједника. Било је случајева када су власт правили изборни губитници, али би добро било да власт конституишу побједници у eнтитетима и својим народима, а СНСД је апослутни побједник - јасан је Мирослав Вујичић, посланик СНСД-а у Представничком дому ПС БиХ.
СНСД неће условљавати ко ће од бошњачких странака бити партнер каже Вујичић, иако Бошњаци у претходним циклусима нису били фер јер су користећи изборну математику и Устав бирали мањинског партнера из Српске.
Памти се њихова опструкција из 2019. године, када је требало скоро годину и по дана да Зоран Тегелтија буде именован за предсједавајућег Савјета министара.
Зато, каже Милорад Додик, СНСД не жури с преговорима о новом Савјету министара, мада то значи останак Елмедина Конаковића као шефа бх. диломатије.
- Боље нама нејаки Конаковић тамо, него неки који би тамо нешто, на крају Бошњацима неће ни припасти Министарство иностраних послова - рекао је Додик.
Међутим, у СДА не мисле тако. Осим мјеста предсједавјућег Савјета министара које по ротацији припада Бошњацима, траже управо министарство иностраних послова, тиме постављају "мину" у преговорима у вези с формирањем новог Савјета министара.
- Мислим да би било коректно да СДА припадне мјесто министра иностраних послова јер нема члана Предсједништва, а ХДЗ и СНСД имају. Уколико желимо коретан договор, мислим да је то разуман захтјев СДА - навео је Един Рамић, потпредсједник СДА.
Мирослав Вујичић, посланик СНСД-а у Представничком дому ПС БиХ наводи захтјев СДА као максималистички став.
- Они могу тражити шта хоће, имаћемо и ми своје захтјеве - казао је Вујичић.
Српска страна, извјесно је, неће тражити дипломатију јер је мјесто главног преговарача са ЕУ припада Србину.
Међутим, ХДЗ-у БиХ је примамљиво министарство иностраних послова.
Медији и аналитичари из Мостара подсјећају да су Хрвати од првог формирања Савјета министара 1997. године, само једном имали шефа бх. дипломатије. Већ спекулишу с именима Јосипа Бркића и Жељане Зовко.
- Та функција је по природи ствари таква да омогућава контакте на дневној бази са страним државницима и институцијама, тако да Хрвати више не би морали да налазе заобилазне путеве да пласирају свој наратив и своју верзију стања у БиХ и њеног спољнополитичког опредјељења, него би то једноставно могли користити као једну институционалну могућност - истакао је Милан Ситарски, политички аналитичар из Мостара.
Устав БиХ у члану 5 дефинише расподјелу у Савјету министара, кроз територијалне и националне квоте.
Највише 2/3 министара може бити из Федерације, а 1/3 из Републике Српске, дакле четири позиције, што у досадашњим циклусима и није било правило.
Устав прописује и да предсједавјући Савјета министара и његови замјеници не могу бити из истог конститутивног народа.
- Наш став је да Република Српска треба имати четири министра, вјерујем да ће то бити наша полазна основа за преговоре, али још се узвијек није званично кренуло ни с ким, осим са ХДЗ-ом БиХ - каже Мирослав Вујичић, посланик СНСД-а у Представничком дому ПС БиХ.
Спекулише се да би ХДЗ БиХ могао да задржи ресор правде. Незванично СНСД би спољну трговину и финансије, Републици Српској припадају још два ресора, предмет политичких договора су цивилни послови, људска права, одбрана, безбједности и саобраћај и комуникације.
Није искључено да ће слагалица око новог Савјета министара потрајати и послије Нове године.