Меморијални центар забиљежио потресна свједочанства о страдању српског народа у Брчком
Међу потреснијим свједочанствима забиљеженим у Брчком је прича Јована Пудића, који је током Одбрамбено-отаџбинског рата и сам тешко рањен, остао без руке, а потом изгубио сина и брата.
Његов деветнаестогодишњи син Синиша и брат Мирослав заробљени су 8. марта 1993. године на Бодеришту, заједно са другим борцима Војске Републике Српске. Неколико дана касније, породици су предата њихова тијела, унакажена до непрепознатљивости.
- Ја своје дијете нисам препознао јер је било измасакрирано. Отишао сам кући, након чега ме је назвала жена која је радила у болници и рекла: "Дођи, ево Синише, по мајици сам га препознала". И ја се вратим, препознам га. Можете ли замислити шта су све радили, Боже сачувај....ухо су му одсјекли, преклали га, пуцали....ма то је ужас, то је ужас.“
О губитку десетогдишњег сина Бојана и супруга Макса свједочила је и Мара Лукић. Погинули су исти дан, од исте гранате, док је старији син тешко рањен. Мара је упутила позив породицама које су преживјеле сличне трагедије да говоре о својим искуствима и оставе свједочанства за будуће генерације.
- Позвала бих све породице које су преживјеле сличну судбину да се не стиде да кажу шта се догодило и кроз шта су прошле. Нека наша свједочанства остану у сјећању будућих генерација. Нека знају шта смо преживјели и шта рат доноси, никакво добро, само зло - рекла је Лукићева.
И Ненад Ђурић оставио је Меморијалном центру свједочанство о оцу Васи и брату Слађану, који су страдали 1992. године на подручју Брчког. Лично је свједочио тренутку када су убијени.
- Мој отац Васо и брат Слађан, страдали су 1992. године у селу Војићићи, на подручју општине Брчко. Више пута сам свједочио о њиховој судбини и позивам све људе који су доживјели сличне или исте трагедије да оставе своја свједочанства и дају свој исказ, како се истина не би заборавила. Истина мора да побиједи - истакао је Ђурић.
У бази Меморијалног центра биће сачувана и искуства преживјелих логораша. Милорад Митровић, предсједник Удружења логораша Брчко дистрикта и члан Савеза логораша Републике Српске, који је, уз оца и брата и сам био заробљеник, указао је на бројне трауме и породичне трагедије српског народа које су обиљежиле ратни период, али и на потребу да се рад на прикупљању свједочанстава настави, јер о страдању српског становништва у Брчком још није забиљежено довољно података.
Митровић је посебно нагласио да су Срби са овог подручја своју борбу видјели као борбу за Републику Српску. Позвао је да се њихова улога, жртва и допринос сачувају од заборава.
Сњежана Новаковић, предсједница Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске у Брчком, подијелила је свједочанство о свом оцу и позвала породице погинулих бораца родитеље, браћу, сестре и друге најближе сроднике да оставе свједочанства о својим најмилијима, како би њихове животне приче и успомена на њих били сачувани за будуће генерације.
Указујући на значај Брчког и ширег подручја Посавине, предсједница Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Исидора Граорац, нагласила је да будуће генерације треба да знају шта се дешавало деведесетих година и како су њихови преци живјели и страдали зато што су били православни Срби.
Подршку активностима Меморијалног центра Републике Српске пружио је и градоначелник Брчко дистрикта Синиша Милић, који се састао са представницима Меморијалног центра, Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила и организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата.
Представница Меморијалног центра Републике Српске Миља Бркић захвалила је на подршци приликом организације и документовања свједочанстава у Брчком.
- Меморијални центар Републике Српске започео је прикупљање свједочанстава у Брчком, са намјером да забиљежи што више личних прича о страдању српског народа током Одбрамбено-отаџбинског рата. Наша аудио-визуелна база данас чува више од хиљаду 800 свједочанстава. Свака од тих прича важан је дио историјског памћења. Посебно желимо да охрабримо оне који до сада нису говорили о својој судбини. Важно је да њихова искуства забиљежимо док су још са нама и сачувамо их за генерације које долазе - рекла је Бркићева.
Снимање у Брчком реализовано је у сарадњи са Републичком организацијом породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске и организацијама проистеклим из Одбрамбено-отаџбинског рата, и ускоро ће бити доступна на интернет страници Меморијалног центра Републике Српске.
Подсјећамо да је у току и Јавни позив Меморијалног центра Републике Српске и Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске. Сви који желе да оставе своје свједочанство могу да се јаве на: +387 51/222-999, +387 51/218-330 или контактирају на: kontakt@mcrs.vladars.rs или ropin@teol.net, како би трајно била сачувана истина о српском страдању.