Бањалука поново без дрвореда: Сјеча отворила питања стручности и одговорности надлежних (ВИДЕО)
Након сјеча 25 стабала на обали Врбаса у насељу Обилићево, која је у априлу изазвала бројне реакције јавности, и даље остаје отварено питање о одговорности и односу надлежних према природним вриједностима.
Тада је најављена садња нових стабала и промјене у стручном надзор.
Шта је од најављеног заиста урађено и да ли је утврђено ко је одговоран за непланску сјечу?
Видовданска улица остала је без дрвореда багрема. Умјесто багрема биће засађан ликвидамбар.
Професор Шумарског факултета Маријана Каповић Соломун наглашава да су у периоду урбицида, дивље градње и нових вишеспратница- природа и зеленило наше највеће богатство.
Појашњава да непланска сјеча стабала, али и садња биљних култура која не одговарају нашем поднебљу и временским условима остављају дугорочне посљедице.
- Ликвидамбар је врста која је заиста декоратвна, која има мјеста у урбаним срединама, међутим то је врста која не подноси сабијање земљишта, не подноси уске улице, јер тражи простор за свој корјен, и нерјетко страда од коризије, и прве три године живота не подноси сушу и ако се садније на залијевају на вријеме не можмо очекивати никакве резултате. То је врста која има бодљикаве куглице које ће падати по тротоару. Зна се десити да да због силине коријена подигне тротоар - навела је Соломун.
Из градског одјељења то правдају оштећењима стабала, посебно због, како наводе, лоших временских услова.
У склопу реконкстуркције двореда у Видовданској улици, тачније код Централне банке уклоњено је пет стабала кугластог багрема су уклоњена. Ријеч је о неадекватној врсти стабала која су раније посађена на овој локацији, која су додатно оштећена током сњежних падавина и јачих вјетрова. У плану је и обнова травњака, као и садња 20 стабала ликвидамбра - навели су из Градске управе.
Поново се око кључних питања за живот и здравље грађана не пита струка.
- Када озелењавате површине потребно је да се консултује струка да се види које врсте долазе у обзир на којим површинанма, да би могли достићи тај ниво да коначно имамо иоле здрав живот у Бањалуици - упозорила је Соломун.
Струка није консултована ни прије шест мјесеци када је у насељу Обилићево уз обалу Врбаса посјечено 25 стабала.
Штета је учињена. Дрвореда нема, огољена је обала Врбаса - да ли је за то до данас неко одговарао?
- Из Градске управе нас убјеђују да је особа одговорна за надзор претрпила одређене консеквенце, ми и даље то не знамо. Али додатни угао посматрања када погледамо дизајн те тзв. Риве, судећи по том дизајну не види се да је икада и било ту икакво дрвеће тако да имамо разлог да сумњамо, да ли је то заиста била грешка. Када се на све то дода мањак транспарентности, тај угао посматрања сматрамо изузетно оправданим - напоменуо је Игор Калаба из Центра за животну средину.
Стручњаци упозоравају да ће посљедице уништавања природе тек доћи на наплату. Од ерозије земљишта, нарушавања квалитета воде, стварања нових клизишта, аерозагађења, а све под изговором уређења обала Врбаса. Осим што представља пријетњу за ријеку и обалу, често се доводи у питање и законитост изградње риве. Кључна документација о радовима остаје за грађане, али и одборнике, строго чувана тајна.
- Уређене обала је добра ствар, али начин на који је уређено, материјали који су се употребљавали, сам улазак у ријеку, није добро. Било је питања на која ни данас нисмо добили одговр, а везано је за законитости, за грађевинске дозволе, нешто што је још неразјашњено. Рива се користи, грађани шетају али мислим да би требало бити урађено на други начин, мало даље од самог корита ријеке и свакако уз друге материјале, да се не угрожава сама ријека и еко систем ријеке - додао је Игор Мандић, одборник Листе за правду и ред у Скупштини града Бањалука.
Зеленило, природа, обале Врбаса годинама су биле спој урбане и нетакнуте природе, нешто на чему су завидјели и многи европски градови.
Нажалост због немара надлежних, данас све чешће умјесто зеленила бетон, умјесто шетње широким алејама у хладу под крошњама дрвећа - зграде, умјесто чистог и свјежег ваздуга - смог, а климатске промјене постале су неминовност.