Књижевност не познаје границе: Нада Голић превела Кочићеве приповијетке на холандски језик (ВИДЕО)
Иако је Кочићево стваралаштво више од једног вијека присутно у школској лектири и књижевности ових простора, у Холандији је српска књижевност и даље веома мало заступљена.
- Јако мало наших књижевника преведено је на холандски језик. Зато сам ове године, када сам добила прилику да преведем Кочића, била јако радосна и срећна - истакла је Голићева гостујући у нашем Јутарњем програму.
Превод пет Кочићевих приповједака био је посебно захтјеван због специфичног језика којим говоре његови јунаци. Змијањски говор, са архаичним ријечима и изразима, представља изазов чак и савременим читаоцима на овим просторима, а његово дословно преношење на холандски могло би довести до губитка изворног значења, каже књижевница.
- Зато сам одлучила да дијалекатске дијелове преведем на стандардни књижевни холандски језик, настојећи да сачувам све оно што Кочића чини препознатљивим. Жељела сам да холандском читаоцу пренесем Кочићеву емоцију, његов пркос, незадовољство, али и њежност малог Лује и његову дјечију невиност. Све то је остало у преводу, без дословног преношења змијањског говора - објаснила је Голићева.
Међу преведеним дјелима посебно мјесто заузима "Јазавац пред судом", кроз који је, како каже, приликом поновног читања открила и неке нове детаље. Посебну пажњу привукла јој је улога Давидове безимене жене, чији значај раније није уочавала у истој мјери.
Додатну сложеност превођењу доносили су и изрази и језичке нијансе за које у холандском језику не постоји одговарајући еквивалент. Као примјер навела је разлику између глагола "женити се" и "удавати се", који у српском језику имају различита значења, док холандски користи један глагол за ступање у брак.
Поред Кочићевих приповједака, Голић је превела и збирку поезије "Клијање дивљине" Љиљане Мачкић, која је 9. октобра објављена на холандском тржишту под насловом "Het ontkiemen van de wildernis".
И превођење поезије носило је посебне изазове, јер, како истиче Голићева, пјесму није довољно само превести већ је потребно сачувати њен ритам, звук и емоцију.
- Постоји мишљење да се поезија не преводи, него препјева. Љиљанине пјесме сам читала више пута, снимала их да чујем како звуче, а онда исти поступак понављала и након превода - навела је Голићева.
Представљање збирке "Клијање дивљине" на српском и холандском језику најављено је за 12. новембар у Банском двору у Бањалуци.
Књижевница, која је током боравка у Републици Српској и региону одржала више књижевних промоција, најављује и нове преводилачке подухвате. Посебно би жељела да на холандски језик преведе сопствену књигу "Вртлози живота", за коју сматра да би могла бити занимљива тамошњим читаоцима јер обрађује теме које се дешавају у Холандији, Паризу и широм Европе.
Међу домаћим ауторима чија би дјела вољела да приближи холандској публици издваја Бранка Ћопића, Иву Андрића и бањалучког књижевника Ранка Павловића, чије би бајке, како сматра, могле наићи на интересовање читалаца у Холандији.
Ипак, за већи број превода неопходна су финансијска средства и подршка културних институција.
- Мој циљ је да српска књижевност добије већу видљивост у Холандији, јер превођење није само преношење ријечи из једног језика у други, већ и могућност да се другачијој публици приближе наша култура, историја, идентитет и књижевно насљеђе - закључила је Голићева.