Може ли нови сазив Предсједништва вратити дипломатију БиХ на уставни пут?
Два члана трочланог органа уставно задуженог за спољну политику, Жељка Цвијановић и Даријана Филиповић, као приоритет најавиле су резове у дипломатији и преиспитивање рада ДКП мреже, коју је у претходном мандату карактерисала самовоља бх дипломата. Да ли ће нови сазив Предсједништва посрнулу дипломатију успјети да врати на уставни пут?
Још поткрај прошлог вијека, када је, након првих вишестраначких избора, тадашња краткотрајна коалиција одлучила да Министарство иностраних послова припадне Бошњацима и за министра устоличила Хариса Силајџића захуктала се накарадна пракса у којој је та заједничка институција претворена у страначку филијалу а ДКП мрежа у моноетничку бошњачку експозитуру. Дејтонско уређење странпутицу није промијенило упркос уставним овлашћењима која су спољну политику детектовала као искључиву надлежност Предсједништва БиХ уз неопходни консезус при одлучивању. Није ни свих постдејтонских година у којима су Министарством, уз спорадичне изузетке, управљали Бошњаци.
Ипак, посљедњи мандатни период – какофонија Дениса Бећировића, његовог помагача у Предсједништву Жељка Комишића те министровање Елмедина
Конаковића и саизвршилаца у лику скандал-амбасадора, заједничку бх. дипломатију су трансформисали у бошњачку моно-интересну. И то не таје.
- Ја заступам политику господина Бећировића који је мене предложио и који је човјек с којим ја имам политичку сагласност око спољнополитичких циљева - навео је Златко Лагумџија, амбасадор БиХ при УН.
Лагумџијину псеудо-дипломатију није скривао ни претходник под свјетлима Њујорка "безвременски" Свен Алкалај, који је мандат потрошио "заступајући" само Жељка Комшића. А онда је за послушност награђен новим мандатом - у Вашингтону.
И са тих адреса некажњено, наизмјенично и оркестрирано кршене су све легислативне процедуре, како менторског пара у Предсједништву тако и њихових нижерангираних извршилаца. Од одбијања да адресатима прослиједе дипломатску коренспонденцију српског члана Предсједништва, понизног и закулисног лобирања за антисрпске резолуције па до отвореног сукобљавања са званичницима земаља окружења - гарантима Дејтонског споразума и свјетским велесилама. И никада снажније, отвореније и безобзирније, чак и за уличарски кодекс, нису лобирали против Републике Српске.
Повремено и против Хрвата у БиХ, чије би интересе као и српског народа, уставно требало да заступају и штите. Но жељени успјех нису постигли.
Напротив. Дипломатију БиХ су, према оцјени аналитичара, свели на ништицу, а изнуђено насталу српску, издигли на пиједестал!
- Српски члан Предсједништва гЖељка Цвијановић и господин Милорад Додик предводили су ту српску дипломатију којој је првенствени циљ био очување Републике Српске, а онда су ти наши амбасадори досљедно слиједили те политике. Тако да ако ћемо посматрати успјех и неуспјех можемо слободно негдје да закључимо да у том контексту је српска дипломатија била успјешнија - закључила је Нина Сајић, професор ФПН Универзитета у Бањалуци.
Због својих недјела и Лагумџија и Алкалај зарадили су кривичне пријаве. Али вануставно Тужилаштво ревносно их је потиснуло у прашњаву ладицу. "Иновирани" састав Предсједништва, без Комшића и са Даријаном Филиповић прилика је да се дипломатија БиХврати са ивице амбиса.
- Да ли ће доћи до неких промјена - па вјерујем да да. Вјерујем да да. Имамо и колегиницу нову која је у Предсједништву дакле госпођу Филиповић, она је ставила и то високо на листу приоритета да тако кажем у свом неком почетном раду у Предсједништву - навела је Цвијановић.
Препрека сређивању стања у ДКП мрежи свакако је неписано правило да се чланови Предсједништва не мијешају у избор дипломата из других народа. И управо таква пракса изњедрила је дугогодишње злоупотребе и опструкције. Да ли је вријеме за промјене и хоће ли реизабрани Бећировић остати досљедан или се повиновати већини у колективном органу?
Оно штосе зна- услиједиће поспремање ДКП мреже.
- То једноставно мора функционисати на начелу консензуса, прво компромиса, прво се мора постићи компромис око основних смерница спољне политике БиХ а онда се на основу тог компромиса мора постићи консензус. И онда та политика утемељена консензусом мора досљедно да се спроводи иначе ћемо имати овакву какофонију - истакао је Милан Ситарски, Институт за друштвено-политичка истраживања, Мостар.
- Требало би да је представљају три конститутивна народа и да та дипломатија БиХ која прије свега креће од Предсједништва јер Предсједништво је то које креира спољну политику а дипломатија је један од инструмената спровођења те политике, јесте да она буде усаглашена - напоменула је Сајићева.
И такозваној међународној заједници јасно је да се из БиХ одавно не чује само један глас. Јасно јој је и да у сарајевским сокацима станују рушитељи уставног уређења па и на Уставу засноване спољне политике.
Вријеме је да то отворено признају и сами рушитељи и врате се са странпутице.
А хоће ли – до њих је!