Ђорђевић: Екстремне временске прилике постају наша нова реалност (ВИДЕО)
Милица Ђорђевић, метеоролог из Републичког хидрометеоролошког завода Републике Српске је појаснила да је Ел Нињо природни климатски феномен који настаје усљед загријавања површинских вода у екваторијалном дијелу Тихог океана, али да његови утицаји нису ограничени само на тај дио свијета. Због повезаности климатских система, промјене температуре океана утичу на атмосферску циркулацију и временске прилике широм планете.
- Изражен Ел Нињо додатно појачава глобално загријавање и може допринијети интензивирању екстремних временских догађаја, укључујући топлотне таласе, суше и обилне падавине - каже Ђорђевићева.
Говорећи о податку да је глобална просјечна температура у првих девет мјесеци ове године била 1,47 степени Целзијуса изнад прединдустријског просјека, Ђорђевићева је упозорила да је ријеч о веома забрињавајућем показатељу.
- Један и по степен можда не звучи много, али говоримо о глобалној температури, односно просјеку мјерења са цијеле планете. Постоји разлог због којег је управо тај праг постављен Паришким споразумом. Његово прекорачење, а посебно достизање два степена, значило би озбиљне промјене климатског система на који смо навикли - истакла је Ђорђевићева.
Додала је да се посљедице глобалног загријавања већ огледају у порасту температура, промјенама количине и распореда падавина, као и у све већој енергији доступној за развој екстремних временских непогода.
Посебно забрињава и загријавање океана, које има дугорочне посљедице на морске струје и климатске системе. Како је објаснила, океани се загријавају и хладе знатно спорије од атмосфере, због чега се посљедице таквих промјена могу осјећати деценијама, па и дуже.
Како каже, климатске промјене све су видљивије и на нашем подручју, гдје се смјењују периоди обилних падавина и дуготрајне суше.
- Ова година била посебно неповољна када је ријеч о распореду падавина. Након обилнијих падавина у Херцеговини током јануара и фебруара, у марту је било проблема са поплавама, док је период који је услиједио обиљежила изражена суша, нарочито током љетних мјесеци - каже она.
Истиче да су посљедице највише осјетиле пољопривреда и водопривреда, али и производња електричне енергије, која се у великој мјери ослања на хидролошке прилике.
- Из екстрема прелазимо у екстрем. Након дугог периода суше, када дођу обилније падавине, врло је вјероватно да ћемо поново имати проблеме са поплавама - упозорила је она.
Према њеним ријечима, климатске промјене не погађају само једну привредну грану. Посљедице осјећају пољопривреда, производња електричне енергије, туризам, али и становништво, посебно када је ријеч о безбједности током екстремних временских догађаја.
Говорећи о предстојећој зими, Ђорђевићева је навела да тренутни климатски показатељи упућују на могућност топлије јесени и зиме од просјека, али да то не значи да неће бити хладнијих периода и сњежних падавина.
Нагласила је да је још рано за прецизније сезонске прогнозе, те да топлија зима не искључује повремене продоре хладног ваздуха. Као повољан помак издвојила је могућност обилнијих падавина у Херцеговини, која се већ дуже вријеме суочава са израженим недостатком кише.
Један од најважнијих механизама за ублажавање посљедица екстремних временских прилика јесте систем раног упозоравања, који грађанима и институцијама омогућава да се припреме за потенцијално опасне догађаје.
Ђорђевићева је истакла да упозорење које стигне дан или два унапријед може значајно допринијети заштити људских живота, под условом да грађани и надлежне службе на вријеме реагују.
Ипак, упозорила је и на проблем ширења непровјерених информација и сензационалистичких наслова, који могу нарушити повјерење јавности у метеоролошке прогнозе.
Као примјер навела је бомбастичне најаве попут "арктичке звијери", које могу довести до тога да грађани озбиљна упозорења у будућности не схвате довољно озбиљно.
- Медији су такође дио система раног упозоравања и зато је важно да воде рачуна о информацијама које пласирају. Нетачни и сензационалистички наслови никоме не доносе добро, а могу довести до тога да људи не повјерују стварном упозорењу када оно буде најпотребније - поручила је Ђорђевићева.