Вишњић: Све више дјеце касни у развоју говора, екрани и недостатак разговора међу главним узроцима (ВИДЕО)
Вишнић је истакла да се у посљедњих неколико година биљежи све већи број дјеце са говорно-језичким кашњењем, те да је важно пратити развој комуникацијских способности од најранијег узраста.
Прва функционална ријеч очекује се око првог рођендана, док би дијете до 18. мјесеца требало да има од 10 до 50 ријечи. До друге године тај фонд требало би да се прошири на 300 до 1.000 ријечи, а очекује се и постепено формирање реченица.
- Често нам долазе дјеца са три године, а њихов говор је на нивоу једне ријечи, односно ономатопеје. У том узрасту већ очекујемо да дијете склапа реченице и може да преприча неки садржај, на примјер шта је радило у вртићу - навела је Вишнић.
Према њеним ријечима, међу најчешћим говорним поремећајима су дисторзија, односно неправилно изговарање гласова, супституција, када дијете један глас замјењује другим, те омисија, када одређени глас изостаје.
Посебно је нагласила да би дијете до поласка у школу, односно до шесте године, требало правилно да изговара све гласове матерњег језика. Због тога је препорука да родитељи већ око четврте године потраже процјену логопеда уколико примијете потешкоће у изговору.
Као један од значајних фактора који утичу на развој говора Вишнић је издвојила прекомјерну употребу мобилних телефона, таблета и других екрана.
- Недовољно стимулативна средина, недостатак двосмјерне језичке комуникације, као и употреба екрана могу довести до кашњења у говорно-језичком развоју - упозорила је Вишнић.
Додала је да се у пракси сусрећу и дјеца која имају већи фонд ријечи на енглеском него на матерњем језику, што се може повезати са садржајима којима су изложена путем екрана.
Објаснила је да брза смјена садржаја, интензивне боје и стална стимулација могу негативно утицати и на пажњу, социјалну интеракцију и емоционалну регулацију дјетета.
Када је ријеч о подстицању развоја говора, родитељи имају кључну улогу јер су први модели од којих дјеца уче комуникацију. Свакодневни разговор, заједничко читање сликовница, пјевање пјесмица и игре које укључују покрет и фину моторику могу значајно допринијети богаћењу дјечијег рјечника.
Вишнић савјетује родитељима да дјеци говоре спорије и разговијетно, остварују контакт очима и спусте се на њихов ниво током комуникације, али и да избјегавају инсистирање на понављању ријечи или исмијавање неправилног изговора.
- Први преглед код логопеда углавном се обавља уз присуство родитеља, а процјена се код млађе дјеце највећим дијелом спроводи кроз игру. У Центру за мајку и дијете у Бањалуци, поред логопеда, доступни су и дефектолог и психолог, што омогућава тимску процјену развоја дјетета - навела је Вишњић.
Она је поручила да родитељи не треба да одлажу одлазак стручњаку, јер правовремена процјена и одговарајућа подршка могу бити од великог значаја за правилан развој говора и комуникацијских способности дјетета.