Шта стоји у програму Студентске листе?
У документу названом "Студентски план", представљени су ставови о европским интеграцијама, КиМ, положају Срба у сусједним државама и односима с великим свјетским силама.
Као полазиште наводе очување Резолуције о заштити суверенитета, територијалног интегритета и уставног поретка Србије од 26. децембра 2007. године. Међу приоритетима издвајају уклањање страначког кадровирања из Министарства спољних послова, дипломатског кора и других међународних и домаћих мисија Србије.
Ставови о БиХ
Када је ријеч о БиХ, Студентска листа наводи да ће се залагати за утврђене надлежности и уставни положај Републике Српске, укључујући право вета у заједничким институцијама те покретну и непокретну имовину.
- У сарадњи с међународном заједницом, преиспитаћемо досадашњу праксу примјене тзв. бонских овлашћења високог представника за БиХ - наводи се у програму.
Инсистирање на избору високог представника уз сагласност Савјета безбједности УН-а такође је наведено као њихов политички захтјев. Најављују дипломатске и правне активности у случајевима које оцијене прекорачењем мандата из Анекса 10 Дејтонског споразума, посебно ако сматрају да се њима задире у уставна права ентитета.
Предвиђају и јачање сарадње Србије и Републике Српске у складу са Споразумом о специјалним и паралелним односима. Обухватили би привреду, индустрију, саобраћајну и енергетску инфраструктуру, пољопривреду, услуге, туризам, јавну сигурност, образовање, универзитетску и културну сарадњу.
Двојно држављанство с Црном Гором
У односима с државама региона најављују продубљивање билатералних веза, нарочито са земљама бивше Југославије и државама у којима живи значајан број Срба. Спомињу и сарадњу с чланицама Дунавске комисије, Крајовске и Вишеградске групе те ЦЕФТА-е.
За Црну Гору посебно издвајају питање двојног држављанства, које желе ријешити билатералним споразумом или другим одговарајућим правним моделом "на обострану корист".
Када је ријеч о Србима у Хрватској, најављују пажњу положају повратника, наводној селективној примјени права у појединим судским поступцима и условима за достојанствено обиљежавање гробних мјеста.
Позивају се на Резолуцију Савјета безбједности УН-а 1120, Писмо Владе Хрватске из 1997. године, Ердутски споразум и споразум Хрватске и Србије и Црне Горе о заштити мањина из 2004. године.
Против признања КиМ
Студентска листа поручује да ће се противити независности Косова и његовом чланству у међународним организацијама, позивајући се на Устав Србије и Резолуцију Савјета безбједности УН-а 1244.
Најављују преиспитивање раније склопљених споразума и процесуирање представника претходне власти уколико се утврде могућа кривична дјела повезана са склапањем и провођењем споразума које сматрају неуставним и штетним за Србију.
Посебан нагласак стављају на положај Срба сјеверно и јужно од Ибра, у шест општина са српском већином, али и у другим срединама у којима живи српско становништво.
Најављују стварање услова за опстанак горанске мањине те поновно оснивање јединице локалне самоуправе на подручјима гдје Горанци чине већину. Као посебно значајан издвајају Универзитет у Приштини с привременим сједиштем у Косовској Митровици.
Европске интеграције и правосуђе
Европску унију препознају као најзначајнијег економског партнера Србије. Према подацима које износе у програму, спољнотрговинска размјена с ЕУ током 2025. године достигла је 60 милијарди евра.
Наглашавају значај Споразума о стабилизацији и придруживању из 2008. године, приступа европском тржишту, безвизног режима и претприступних фондова.
Најављују продубљивање постојећих стратешких партнерстава с чланицама ЕУ и интензивирање сарадње с другим европским државама. Међу циљевима наводе добијање позитивног извјештаја о испуњености привремених мјерила, односно ИБАР-а, кроз напредак у поглављима 23 и 24, која се односе на правосуђе, основна права, правду, слободу и сигурност.
Предвиђају и снажнију сарадњу с Европском банком за обнову и развој и Европском инвестицијском банком ради финансирања развојних пројеката.
Партнерство с Русијом
У односима с Русијом најављују очување традиционалног партнерства, посебно координације у Савјету безбједности УН-а у вези с територијалним интегритетом Србије и другим заједничким питањима.
Према њиховом ставу, увођење санкција државама, ентитетима или појединцима представља политички став, али само по себи не потврђује да такве мјере доприносе рјешавању политичких и сигурносних проблема. Притом се позивају на искуство Србије са санкцијама и њихове посљедице по становништво.
Истовремено истичу право свих суверених држава на територијални интегритет, укључујући цјеловитост и неповредивост територије Украјине. Најављују подршку активностима које воде што бржем завршетку ратова и мирном рјешавању спорова.
САД и Кина
Сједињене Америчке Државе виде као стратешког партнера, уз наставак дијалога о привреди, економији и индустрији. Српску дијаспору у САД желе укључити кроз институционалну сарадњу, инвестиције и размјену знања.
- Односе с Америком градићемо дугорочно, независно од краткорочних политичких промјена - наводи се у програму.
Кину препознају као најважнијег трговинског партнера у Азији. Најављују ширење сарадње у економији, инфраструктури, индустрији и вјештачкој интелигенцији, уз инсистирање на домаћим прописима, еколошким стандардима, правима радника и сигурности на раду.
Газа и нова тржишта
Програм предвиђа отварање нових тржишта и обнављање дипломатског присуства Србије у Латинској Америци, Индији и Африци, ослањајући се на везе из времена Покрета несврстаних.
Најављују више стипендија за студенте из афричких земаља, те сарадњу с Латинском Америком у борби против организираног криминала.
У дијелу посвећеном Палестини осуђују поступање Израела у Гази, које описују као систематски покушај уништења палестинског народа. Поручују да у томе неће бити саучесници те најављују интензивирање хуманитарне помоћи ради спашавања живота и смањења броја жртава.
Ко су кандидати с искуством у дипломатији
Према пренесеном тексту, на Студентској листи налази се осам особа са знањем, образовањем или искуством у дипломатији, вањској политици и међународној сарадњи.
Међу њима је Адем Маврић, шести на листи, политиколог и стручњак за међународне односе који се образовао у Турској и усавршавао у дипломатији и рјешавању међународних сукоба.
На 44. мјесту је Александра Илић, ванредна професорица Факултета сигурности, чије су области сигурносна сарадња и правни аспекти међународних односа. Јован Вујачић, доцент Правног факултета у Крагујевцу, налази се на 63. мјесту и бави се међународном трговином и трговинским споразумима.
Ивана Петровић, некадашња службеница мисије ОСЦЕ-а на КиМ, заузима 65. мјесто, док је Милош Тодоровић, професор Економског факултета у Нишу који се бави међународном економијом, на 82. мјесту.