Ковач: Родитељи треба да прате садржаје које дјеца гледају и разговарају са њима
Ковачева је рекла да само излагање дјеце одређеним медијским садржајима не значи да ће она аутоматски усвојити представљене обрасце понашања и вриједности, јер на њихов развој првенствено утичу породично васпитање, животна искуства и вршњачко окружење.
- Не значи да ће дијете формирати став само на основу тога. Прије свега бих нагласила породично васпитање, искуства, вршњаке, па онда долази и медијски садржај - навела је Ковачева.
Она је указала на значај родитељског надзора над садржајима које дјеца прате, наглашавајући да они морају бити прилагођени њиховом узрасту и развојним потребама.
ВАЖНИ РАЗГОВОР И ПОВЈЕРЕЊЕ
Ковачева је посебно нагласила да пажњу треба обратити на дјецу узраста од три до шест година, која постављају бројна питања и у великој мјери уче посматрањем и имитацијом.
Према њеним ријечима, родитељи би требало да прате шта дјеца гледају, проводе вријеме са њима и пружају им једноставне одговоре прилагођене њиховом узрасту.
Она сматра да није довољно само контролисати медијске садржаје, већ је важно изградити однос повјерења у којем ће дијете моћи да поставља питања и добије одговоре од родитеља.
- Не треба да ставимо само акценат на контролу, него да се формира однос повјерења, гдје дијете може да пита и да му се да одговор - истакла је Ковачева.
Ковачева је навела да и као родитељ сматра важним да се са дјецом разговара од раног узраста, те да им се предоче вриједности које породица и друштво подржавају.
Говорећи о приказивању истополних родитељских парова у цртаним филмовима, Ковачева је оцијенила да само гледање таквих садржаја не значи да ће дијете аутоматски усвојити представљени модел породице као сопствени вриједносни систем.
Она је истакла да су породично искуство, разговори са родитељима и окружење у којем дијете одраста значајнији за формирање његових ставова него изоловано излагање неком медијском садржају.
ПОТРЕБАН ОПРЕЗ И СА ДРУГИМ САДРЖАЈИМА
Ковачева је указала да пажња родитеља не би требало да буде усмјерена само на једну врсту садржаја, већ на све оно што дјеца прате путем телевизије и других медија.
Посебно је упозорила на приказивање насиља у цртаним филмовима, истичући да би такви садржаји требало да буду удаљени од најмлађе публике.
Она је навела да су родитељи ти који имају кључну улогу у избору и праћењу програма које дјеца гледају, те да је неопходно водити рачуна о њиховој узрасној примјерености.
Ковачева је поручила да дјеца не би требала да буду препуштена самосталном избору медијских садржаја, већ да родитељи, уз надзор и разговор, треба да буду активни учесници у њиховом одрастању.