Виткоф: Путин пристао да Европа седне за преговарачки сто
- Европљани ће се придружити на сљедећем састанку, што сматрамо веома важним тренутком, јер су они наши партнери и важно нам је да учествују - рекао је Виткоф.
Током сусрета у Кремљу, Кушнер је рекао Путину да је Вашингтон примијетио "велику промјену" у ставовима Европљана и изразио увјерење да њихово укључивање неће успорити мировни процес.
Путин је, међутим, подсјетио да Русија никада није одбијала дијалог са Европом.
- Што се тиче Европљана, ми никада нисмо били против дијалога са Европом и никада нисмо прекидали тај дијалог. Они су ти који су прекинули дијалог са Руском Федерацијом - поручио је руски предсједник.
Упозорио је и да би евентуално распоређивање западних војника у Украјини након постизања мировног споразума Москва сматрала претњом сопственој безбједности, што би могло да доведе до обнављања сукоба.
- Веома бисмо желели да ви, господо, и америчка администрација у цјелини, сарађујете са својим европским савезницима како би они коначно одлучили шта желе: мир или рат у Украјини - рекао је Путин.
Помоћник руског предсједника Јуриј Ушаков није потврдио да ће Европљани учествовати у наредној рунди преговора, оцијенивши да њихов садашњи приступ Украјини представља "рецепт за бесконачни рат".
Послије разговора са Путином, Виткоф и Кушнер отпутовали су у Даблин, гдје су се састали са Владимиром Зеленским. Шеф кијевског режима је поздравио могућност учешћа Европе и изразио наду да ће наредни преговори бити посвећени прекиду ватре и деескалацији сукоба.
- Важно је да се све деблокира. Договорили смо се да радимо на дневном реду који би обухватио неку врсту деескалације и одређене облике прекида ватре - рекао је Зеленски.
Он је, међутим, оцијенио као "помало чудан" приступ Вашингтона који подразумијева разговоре са Москвом о новом европском безбједносном поретку.
Зеленски се пожалио и на ограничења у раду америчког сателитског комуникационог система "Старшилд", војне верзије "Старлинка", која, према његовим ријечима, погађају читаву линију фронта.
У међувремену, Путин је америчким изасланицима предложио заједничку руско-украјинску хуманитарну мисију у Константиновки. Према ријечима руског предсједника, у граду се налази између 400 и 500 цивила, а руским снагама било би потребно пет дана да очисте околину од мина како би се омогућила евакуација становништва и допремање помоћи.
Путин је навео да би таква мисија, поред хуманитарног значаја, омогућила и да се утврди ко заиста контролише град.
Такође, руски предсједник је поручио да би једина релевантна линија разграничења са Украјином требало да буде оно што Москва сматра својом државном границом, чиме је указао да не одустаје од територијалних захтјева.
Москва истовремено инсистира да будући мировни споразум мора да обухвати и питања европске безбједности, док Вашингтон настоји да постигне свеобухватан договор о прекиду ватре, безбједносним гаранцијама и територијама.
Извор: РТ Балкан