Милу Ломпару и Злати Лоцић додијељене награде "Иво Андрић"
Ломпар је ово престижно признање добио за књигу "О самозванцу: Његош и модерна", а Коцићева за животно дјело и укупан допринос књижевности и култури.
Ломпар је истакао да је почаствован наградом, наводећи да они који су му је додијелили нису имали никакав други мотив него да процијене оно што сматрају да ту награду заслужује.
Истакао је да је књига посвећена мотиву самозванца, који у свјетској књижевности има велики одјек, али је нагласио и да та књига има неке везе са оним ко ову награду додјељује, а то је Иво Андрић.
Ломпар је нагласио да, када је ријеч о Андрићу и Његошу, да нема ниједног писца о коме је Андрић писао више пута него што је то Његош, којем је посветио девет својих текстова, а у једном од њих је написао да је највећи пјесник нашег језика.
Коцићева је рекла да је Иво Андрић писац коме се враћамо врхунски књижевни узор и да је њено прво читање романа "На Дрини ћуприја" било када је имала 10 година, али му се касније враћала.
- Веома сам захвална могућности да поново зароним у великог Андрића - рекла је Коцићева у обраћању и нагласила да се за вриједности ваља жртвовати.
Прослављени режисер Емир Кустурица, директор Андрићевог института, појаснио је да је идеја о награди лов на кулутролоше узорке који ће за сто и више година представљати много већу вриједност него што се данас чини.
- Имамо данас једну антикултурну ситуацију која се од културе брани на веома сличан начин као у цијелом свијету, у коју упада свашта, важнији су кликови од онога што се зове мисао, у коме ракете лете, а ми мало одлучујемо о томе гдје ће да лете - рекао је Кустирица.
Истакао је да ријеткост данас треба чувати, да ријетке вриједности вриједе много више од популистички наметнутих популарних типова који веома брзо оду у заборав, а прави узорци као што су данашњи лауреати остају задуго у памћењу и у архивама исписани.