Лозо: Одбрана изворних дејтонских надлежности остаје кључна

Лозо је, поводом 31 године од парафирања Дејтонског мировног споразума, изјавио Срни да се питања будућности могу односити на карактер измјена међународног уговора које су у међувремену извршене, као и на право Републике Српске да у савременим међународним околностима јача свој системски оквир и дјелује у заштити интереса својих грађана.
Он је указао да Дејтонски споразум има двоструки историјски значај за Републику Српску.
- Први се огледа у окончању рата и успостављању мира као посебне вриједности, јер рат доноси страдање, губитке и многе друге тешке посљедице по друштво и појединце. Други значај огледа се у међународном признању Републике Српске као једног од два ентитета у оквиру БиХ, али и као стране која је Дејтонски споразум потписала као међународни уговор - навео је Лозо, који је начелник Одјељења за идентитетска истраживања и културу памћења у Центру за друштвено-политичка истраживања.
Он је нагласио да је то имало кључну улогу у дефинисању сложеног уставног уређења послијератне БиХ, те да су Дејтонским споразумом одређени и границе и територија Републике Српске.
Лозо указује да Дејтонски мировни споразум није настао у историјском вакууму, те напомиње да је потребно посматрати шири историјски контекст, од почетка сукоба и распада Југославије, преко мировних иницијатива и преговора током рата, до улоге западних земаља и војних дешавања.
- Поглед на Дејтон показује колика су била искушења пред којима се српски народ нашао у процесима у којима је Република Српска створена и одбрањена - рекао је Лозо.
Он је навео да је Дејтонски споразум и хронолошка раздјелница за дешавања на овим просторима, те тачка поређења за политичка рјешења понуђена прије и послије његовог потписивања, као и за будући развој ситуације у вези са Републиком Српском, БиХ и Балканом.
Говорећи о послијератном периоду, Лозо је оцијенио да су произвољна тумачења и злоупотреба Дејтонског споразума допринијели одржавању сталних тензија у БиХ.
Према његовим ријечима, циљ послијератних притисака био је разградња БиХ као заједнице два ентитета и три конститутивна народа, у којој Република Српска има значајна обиљежја самосталности и државности, нарочито на идентитетском и културно-историјском плану.
Пуна 31 година од парафирања Општег оквирног споразума за мир у БиХ навршиће се 21. новембра.
Споразум је парафиран у америчкој војној бази Рајт Петерсон у Дејтону, а уз њега је усаглашено и 12 анекса, чиме је окончан рат у БиХ и успостављен њен послијератни уставно-правни поредак.
Споразумом је БиХ уређена као државна заједница састављена од два ентитета - Републике Српске и Федерације БиХ, који су потписници свих анекса.
