latinica  ћирилица
20/11/2026 |  13:04 | Аутор: РТРС

Додик: БиХ мора да буде заснована на слову Дејтона ако жели да функционише

БиХ ако жели да функционише као државна заједница састављена од два ентитета и три равноправна народа мора, прије свега, бити заснована на слову Дејтонског мировног споразума, а не на ономе што су самозване "архитекте", што домаће што стране, жељеле од ње да направе, изјавио је предсједник Милорад Додик.
Милорад Додик - Фото: ZIPAPHOTO/Borislav Zdrinja
Милорад ДодикФото: ZIPAPHOTO/Borislav Zdrinja

Поводом 31 године од парафирања Дејтонског мировног споразума 21. новембра 1995. године у америчкој бази Рајт-Патерсон у Дејтону, Додик је за Медијски систем Републике Српске - СРНА рекао да се, не само на годишњицу Дејтона, већ скоро на свакодневном нивоу, отвара једна те иста дебата о томе шта је тај документ заиста био, а шта се од њега, кроз године тумачења, покушало да направи.

- За многе, а нарочито за нас из Републике Српске, поштовање слова, а не "духа" Дејтона, није само правно или политичко питање, већ питање нашег опстанка и идентитета, наших институција, надлежности и саме Републике Српске, као и структуре онога што чини БиХ, а чине је два равноправна ентитета - Република Српска и ФБиХ и три конститутивна народа - Срби, Хрвати и Бишњаци - истакао је Додик.

Он је подсјетио да је Република Српска у Дејтон ушла као субјект који је имао свој пуни капацитет - унијела је своју територију, становништво, власт и сувереност, дакле, четири основна елемента државе. То доказује да Дејтонски споразум, односно Анекс четири који представља Устав БиХ, кааже Додик, није креирао ентитете, већ их је потврдио и међународно верификовао.

Кључни концепт Мировног споразума, рекао је он, била је децентрализација БиХ која је и једини гарант безбједности и механизам да ниједан народ не буде прегласан нити доминантан над другим.

- И данас, 31 годину касније, умјесто да водимо унутрашњи дијалог без страног мијешања, да говоримо о политичком разумијевању, бољој кохезији унутар БиХ, економском развоју и просперитету уопште, бољем животу свих народа у БиХ, Република Српска и даље мора да се бори за очување својих уставних надлежности, њиховог враћања или спречавања даљег развлашћивања - указао је предсједник Додик.

ОД СЛОВА ДЕЈТОНА ДО СТАЛНИХ ПОКУШАЈА ЦЕНТРАЛИЗАЦИЈЕ

Отимање надлежности и преношења са ентитетског на ниво БиХ, рекао је Додик, постала је пракса политичког Сарајева и бошњачких политичких представника која води ка отвореној трансформацији уставне структуре БиХ потпуно супротне од оне договорене у Дејтону.

- Наши аргументи против таквих радњи су потпуно прецизни и јасни. Устав БиХ је тачно одредио надлежности за ниво БиХ, док су све остале по аутоматизму припале ентитетима. Кроз дјеловање високих представника и коришћење такозваних 'бонских овлашћења' често се прескакала воља изабраних представника народа, мијењале структуре и пребацивале ингеренције, попут оних из области правосуђа, војске или индиректних пореза без сагласности ентитетских парламената.

Такви потези нису водили јачању функционалности БиХ, како су то немушто покушавали да правдају, већ су довели до грубог кршење Дејтона и самог Устава БиХ, производећи дугогодишње политичке кризе једну за другом и стварајући стални осјећај нетрпељивости - нагласио је Додик.

Он је указао да отимање надлежности није само технички пренос послова, већ директан атак на уставну структуру БиХ, односно сам Устав БиХ, а тиме и на Републику Српску.

- Ако Устав каже да је БиХ скуп двије државе-ентитета које чине БиХ, онда сваки потез који ту структуру претвара у унитарну БиХ подрива Дејтон и крши тај исти Устав као највиши општи правни акт у правном систему једне земље - навео је Додик.

Он је рекао да је повратак на слово Дејтона одбрана легалитета и поштовање права ентитета да самостално одлучују о ономе што им Устав гарантује, истичући да то није деструктивно дјеловање, већ инсистирање на правним оквирима који су једини темељ за стабилну будућност.

- Без поштовања тих основних постулата, БиХ постаје простор сталне политичке напетости у којем институције на нивоу БиХ служе не као кохезивни фактор, већ као инструмент за мајоризацију - додао је Додик.

Када један ентитет и један народ, каже Додик, осјећа да се његова надлежност црпи "тихом ревизијом" Устава, повјерење у заједничке институције и у БиХ нестаје.

ПОВРАТАК ИЗВОРНОМ ДЕЈТОНУ ЈЕДИНИ ИЗЛАЗ И ГАРАНТ СИГУРНЕ БУДУЋНОСТИ БиХ

Према његовим ријечима, поштовање слова Дејтона подразумијева поновно успостављање политичког дијалога и приципа консензуса.

- Права стабилност у БиХ неће доћи ни од међународног тутора који намеће законе мимо демократске процедуре, нити од јачања централне власти на рачун оних који су пристали на споразум вјерујући у своју аутономију, већ ће доћи оног тренутка када сви у БиХ прихвате Дејтон онаквим какав јесте, а не онаквим какав би вољели да буде - нагласио је Додик.

У политичком жаргону Сарајева и дијела међународне заједнице, подсјетио је, свако инсистирање на изворним дејтонским надлежностима Републике Српске означава се етикетама које сугеришу сецесионизам или антиевропско понашање. Међутим, додао је, истина је дијаметрално супротна.

- Захтјев за враћањем, односно заштитом надлежности Републике Српске није чин деструкције већ чин одбране владавине права и Дејтонског мировног споразума. Устав БиХ је кристално јасан. Он даје дефинисане надлежности нивоу БиХ, док све оно што није експлицитно дато нивоу БиХ, припада ентитетима. Када се тај принцип систематски крши наметањима високих представника, не мијења се само расподјела послова, већ се врши "тиха ревизија" самог Устава, а да при том никада није проведена законска процедура која подразумијева измјене Устава - нагласио је Додик.

Бранити то право, истакао је предсједник Додик, значи бранити једини постојећи оквир у којем сви конститутивни народи могу да функционишу.

- Покушај да се БиХ учини функционалнијом тако што ће се ауторитет премјестити на ниво заједничких институција, а ентитети учинити празним љуштурама доживио је потпуни дебакл, јер смо умјесто стабилности, добили дубоко поларизовану БиХ у којој влада огромно неповјерење.

Дугорочна стабилност у БиХ мора бити производ унутрашњег повјерења, а повјерење се не гради узурпацијом. Докле год постоји намјера политичког Сарајева да, уз помоћ дијела међународне заједнице, ради на поткопавању институционалног капацитета Републике Српске, до тада ће ентитет користити сва правна и политичка средства да се од таквих насртаја заштити - рекао је Додик.

Постизање функционалне БиХ, коју сви номинално заговарају, рекао је предсједник Додик за Срну, почиње онда када престане отимање надлежности и када се власт и народ у Републици Српској престане осјећати угрожено у својим Уставом загарантованим правима.

Он је указао да Дејтонски споразум није документ који треба мијењати кроз произвољне интерпретације у корист једне стране - муслиманске, јер је он оквир у којем права свих морају бити заштићена.

МЕЂУНАРОДНА ЗАЈЕДНИЦА ДА ПРИЗНА ПОРАЗ ЕКСПЕРИМЕНТА ТРАНСФОРМАЦИЈЕ ДЕЈТОНСКОГ СПОРАЗУМА

Додик је нагласио да суштински проблем данашње БиХ лежи у трансформацији дејтонске улоге високог представника. "Од првобитне улоге координатора за цивилно спровођење мира, она се трансформисала у инструмент за провођење агенди које нигдје у Дејтонском споразуму нису биле предвиђене. Када високи представник наметне "закон" или "пребаци" надлежност са ентитета на ниво БиХ, он не "гради" БиХ, већ је разграђује изнутра. Овакав приступ ствара преседан гдје воља изабраних представника народа постаје другоразредна у односу на протекторску вољу "високог представника" - констатовао је Додик.

Говорећи о улози међународне заједнице у БиХ, Додик је рекао да дио међународне заједнице често заборавља разлог свог присуства у БиХ.

- Они су овдје свједоци и гаранти споразума, а не власници суверенитета БиХ и њених народа. Њихова пристрасност у процесу "централизације" показала се као највећи непријатељ Дејтона. Такав начин рада, гдје се демократска процедура своди на "тапшање" по рамену док се наметнутим одлукама гази уставно право једног ентитета рецепт је за трајно политичко незадовољство - истакао је Додик, додавши да је јасна њихова потреба да оправдају своје добро плаћено присуство у БиХ на штету народа који живе у тој земљи и при том нису дозвољавали било какав договор демократски изабраних политичких представника тог народа.

Зато је крајње вријеме, каже он, да међународна заједница призна да је "експеримент" трансформације Дејтона путем наметања доживио пораз и да истинска стабилност долази тек онда када се врати принцип да је договор домаћих политичких представника закон, а слово Устава светиња.

- Све док неко са стране сматра да има право 'преправљати' вољу народа одузимањем надлежности, наметањем закона, монтираним суђењима легално изабраним политичким представницима, БиХ ће остати заувијек нестабилно подручје. Повратак слову и изворном Дејтону није позив на сецесију, како се злонамјерно тумачи, већ захтјев за поштовањем онога на шта је потпис стављен.

Без тога, сваки разговор о будућности остаје само прича о још једној пропуштеној шанси да БиХ постане нормална и мирна земља која има будућност. С тога, због Републике Српске, нашег народа и наших жртава које су положиле животе за своју отаџбину ми морамо да јачамо наше институције, градимо Српску и боримо се за што бољу будућност данашањих и будућих генерација. Коначно, то и заслужују - поручио је Додик.