latinica  ћирилица
21/11/2026 |  18:03 ⇒ 20:14 | Аутор: РТРС

Српска слави мир постигнут прије 31 годину (ВИДЕО)

Славећи мир договорен и парафиран прије 31 годину у Дејтону и олакшање јер су заустављени губици људских живота, данас је све јасније да је Република Српска највећа вриједност тог споразума и уточиште српском народу.
Дејтонски споразум - Фото: РТРС
Дејтонски споразумФото: РТРС

Гарантовано је право на повратак, имовину и једнакост сваког човјека, а у стварности повратак Срба у Федерацију сведен је на статистичку грешку.

Истовремено је осам високих представника прекрајало и доносило законе на штету и мимо воље српског народа.

Да Република Српска није инат већ насушна потреба и цијена опстанка српског народа, доказују и постдејтонске године у којима је остала и опстала, пркосећи моћи и уцјенама.

Од парафирања Дејтонског споразума у бијелим дворима на Врбањи смјењивало се осам високих представника. Директно задирући у уставну позицију српског народа и ентитетску аутономију, почели су мешетарити од првог дана. Од Карлоса Вестендорпа преко Педија Ешдаун, Валентина Инцка па до нелегитимног Кристијана Шмита који је на самом крају мандата поставио окидач за најдубљу политичку кризу у постдејтонској БиХ. Одлучио је и озаконио да је његова воља неприкосновена као основ за монтиран судски процес и пресуду Милораду Додику.

"Недјела" високих представника немогуће је набројати, али упркос њима Република Српска је опстала. На обећање дато Бошњацима још у Дејтону да је мировни споразум само привремено рјешење подсјећа и предсједник Републике Српске Саво Минић, али и указује да је и сам Устав БиХ дио уговора од којег било која страна може да одступи, ако се њени интереси угрожени.

- Тај уговор је урушен, дерогиран, не постоји, он се до те мјере уништава да се само ми у Републици Српској боримо за њега зато што желимо да живимо равноправно са друга два народа. Ми овдје једино наступамо искрено и мислимо да све оно што нам предстоји јесте борба за институције Републике Српске. Оног момента када институције Републике Српске не буду у капацитету да штите имовину и уставне надлежнопсти Српске, ми смо свјесни да ћемо бити у великом проблему - каже Минић.

Да је улога високог представника за циљ имала све осим договора и концензуса унутар БиХ, указује српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић.

Напротив, ту су и били са задатком да уруше Дејтон.

- Ако мало боље погледате и прочитате Анекс 10 Дејтонског мировног споразума који регулише улогу високог представника, онда ћете видјети колико се одступило од онога што је била суштина или матрица споразума, а да није био такав, никада се не би ни постигла сагласност свих оних који су га потписали и оних који су требали на основу њега да живе заједно - каже Цвијановићева.

Иако заштита институција Републике Српске има упориште и у мировном споразуму и у Уставу БиХ, па и у државотворности Српске унесеној у сам споразум, страни интервенционизам очврснуо је увјерење да се ослоњамо сами на себе. Улога Народне скупштине и институције Српске и даље ће одбрану темељити на сфери правног спора, а не сукоба.

- Дејтонски споразум подразумијева поштовање уговорене подјеле власти и поступака предвиђених за њену промјену. Анексом 10 уговорен је мандат високог представника у спровођењу цивилних аспеката мира. Тај мандат, по нашем становишту, не даје овлашћење за једнострану промјену уставног уређења утврђеног Анексом 4. О питањима заједничког живота и развоја народи и грађани БиХ треба да одлучују кроз своје институције - каже предсједник НСРС Ненад Стевандић.

Министар унутрашњих послова Републике Српске Жељко Будимир наводи да смо данас дошли у ситуацију да се из Дејтонског споразума "узима шта коме треба".

- Једино смо ми који чувамо и Споразум и Устав и боримо се за све то, док друга страна, мислим на бошњачку политичку елиту, тај споразум доживљава као прелазну фазу којом треба да се створи централизована, унитаризована БиХ и изврши бошњачка хегемонија - каже Стевандић.

Јасно је да парафом у Дејтону нису остварени ничији ратни циљеви и тежње, каже посланик СНСД у НСРС Срђан Мазалица и упозорава да бошњачке политике истрајавањем на свом циљу - централизацији, руше БиХ.

- Ни Устав БиХ није изгласан у парламенту. Кад би хтјели направити озбиљну државу, бошњачки политичари би могли рећи "хајмо изаћи у сусрет Србима и Хрватима по питању новог устава, да се изгласа, а не да је наметнут". Наметање, призивање интервенционизма и чекање да неко други одлучи да су једино бошњачке политике неприкосновене БиХ и јесте довело у позицију да заједничка политика апсолутно не постоји - каже Мазалица.

Директорка Канцеларије за међународну сарадњу Републике Српске Ана Тришић Бабић истиче да се Република Српска држи Дејтонског споразума.

- САД је један од гаранта, Руска Федерација, која се 31 годину држала сваког слова Дејтона и ми ћемо се тога придржавати, али да нам неко намеће, на то ћемо реаговати, као и што сад реагујемо и још оштрије - поручује Тришић Бабић.

БиХ може опстати само док нико нема моћ да прегласа другога, а највећи апсурд је што се и поред инсистирања на поштовању потписаног Споразума Република Срска представља као проблем, док се они који га годинама урушавају и прекрајају представљају као његови заштитници, указује донедавни предсједник Српске Синиша Каран.

- Паритет, консензус, ентитетско гласање и заштита виталног интереса нису споредна процедурална питања, него темељне гаранције уставне равноправности и брана мајоризацији. Ентитети нису обичне административне јединице, већ конститутивни елементи дејтонског уставног поретка, са властитим надлежностима и инструментима њихове заштите - истиче Каран.

Дејтонски мировни споразум 1995. године представљао је историјски компромис којим је успостављен мир и утврђен Устав БиХ. Није досљедно поштован, али и до данас је једини документ који БиХ држи на окупу, а договори и компромис из Републике Српске никада нису оспоравани. Зато и славимо мир.