Швендимен уклонио доказе о злочинима у Броду?

"Позвала ме Весна Будимир, која након одласка ранијег тужиоца Дејвида Шендимена, обавља дужност главног тужиоца Тужилаштва у Сарајеву, и тражила да јој доставим тужбу коју смо још раније доставили Хашком тужилаштву" - објаснио је Грабовац. Будимирова је навела да Тужилаштво жели да процесуира злочин у Броду, али да "немају никаквог трага о томе"?! Грабовац подсјећа да је Удружење за тражење несталих заједно са Удружењем логораша из овог града још 2002. године Хашком тужилаштву доставило обиман материјал са доказима о злочинима над Србима у Броду 1992.године. "Касније је Хашки суд овај материјал уступио Суду БиХ за ратне злочине .Након тврдње да у Суд БиХ никада није стигао тај предмет,копију смо 2006. у Бањалуци на његов лични захтијев предали тадашњем замјенику тужиоца Дејвиду Швендимену који је обећао да ће `предмет Брод` бити приоритетно процесуиран, али нас је преварио", истиче Грабовац. Сада у Суду БиХ тврде да Швендимен уопште није донио у суд материјал који му је дат?! Ради се о крађи - истиче Грабовац, који је увјерен да се Швендимен уплашио предмета када га је прочитао, па га је једноставно сакрио. Грабовац је био изненађен када му је у Тужилаштву БиХ речено да предмет Брод "уопште не постоји". "Заједно са Јанком Велемировићем, руководиоцем тима за истраживање ратних злочина, и Гораном Крчмаром, руководиоцем оперативног тима за тражење несталих Републике Српске, Весни Будимир сам предао два примјерка копије тужбе", каже Грабовац. Он је увјерен да је фактор страних сила највећи кривац за непроцесуирање овог злочина. "Они су одиграли значајну улогу на самом почетку рата у БиХ. Процесурањем злочина у Броду не видјело би изашла умјешаност Хрватске, што многима није одговарало", истиче Грабовац и наглашава да се злочини у Броду нису десили случајно. Он потсјећа да је Брод био на важној комуникацији којом су хрватске снаге намјеравале да напредују према Дервенти и унутрашност БиХ. Према Грабовчевим ријечима Тужилаштву је достављен обиман материјал да доказим о ратном злочину. "Знају се починиоци злочина и њихови наредбодавци.Шта је још потребно па да започне процесуирање", пита Грабовац. Припадници регуларне војске Хрватске, заједно са припадницима паравојних хрватско-муслиманских јединица, починили су у Броду 1992. године ратне злочине над Србима. Први злочин, који је уједно и први ратни злочин у БиХ, почињен је 26. марта 1992. године у приградском насељу Сијековац када је само у једном дану на најбруталнији начин убијено 19 Срба. У Броду је постојало десет логора кроз које је прошло око двије хиљаде српских цивила. Грабовац каже да је бар половина убијена, а њихова тијела су касније закопавана у масовне гробнице и бачена у Саву.