Суђење Младићу: Свједок Џон Џордан о гашењима пожара у Сарајеву

Одбрана је то тврдила унакрсно испитујући свједока Џона Џордана из Њујорка, бившег америчког маринца и оснивача невладине организације ГОФРС (Глобал Оператионс Фире Ресцуе Сервице), која је у Сарајеву дјеловала од 1992. до 1995. године. Мултинационална ватрогасна бригада је од средине 1993. године дјеловала под окриљем УН, као хитна противпожарна служба. Џордан је рекао да је, осим гашења пожара, јединица пружала хитну медицинску помоћ становништву, допремала намирнице и воду и учествовала у прикупљању тијела погинулих и у размјени заробљеника. Када су долазили инострани политичари, припадници ГОФРС-а су "пружали и војну помоћ, и били су војни чувари особљу америчке Амбасаде у Сарајеву". У унакрсном испитивању адвоката из Чикага, Дејана Иветића, свједок је потврдио своју изјаву из једног новинског чланка из 2004. године, који је сам дао тужилаштву, према којој су ватрогасци у Сарајеву имали властита возила, али да се "због корупције политичара, већина користила за таксије, а не за превоз пацијената". Џордан је изјавио да "велика већина његовог особља није носила оружје", а они који су га имали, донијели су своје лично наоружање. Џон Џордан је у Сарајево дошао са снајпером "берета" калибра 50 милиметара и имао је "америчку цивилну пушку М-14, верзија М1А". Оружје је, како је рекао, пренесено преко царине у САД и у Франкфурту, у Њемачкој. Према његовим ријечима, ватрогасци су почели да носе оружје зато што је међу њима био велики број жртава – страдао је један од пет. Након што су почели да носе оружје, како је рекао, "више није било жртава". "О томе смо разговарали са људима на обје стране", додао је свједок. Према Џордановим ријечима, припадници ГОФРС-а радили су заједно са локалним муслиманским и српским ватрогасцима, на територијама обје сукобљене стране. Свједок је учествовао у гашењу између 250 и 300 пожара у Сарајеву. У великом броју случајева, рекао је, радило се о пожарима у кућама и углавном су на мјестима пожара затицали жене и дјецу. У једном инциденту, у новембру 1994. године, Џордан је погођен метком у груди и, како је рекао, сигуран је да је пуцањ дошао са Грбавице, са територије под контролом српских снага. Свједокова ватрогасна јединица гасила је пожар "на самој линији фронта, сјеверно од Грбавице, на Тргу хероја", а објекти који су горјели биле су цивилне куће. Џордан је рекао да "не зна за случај да су `гоферси` отварали офанзивну ватру", те да је оружје "коришћено да се заштите други ватрогасци". Он је рекао да је у Сарајеву било "пуно мање снајпера него што се мислило" и да би, "ко год да је био погођен у Сарајеву, рекли да је убијен из снајпера". На питање предсједавајућег судије Алфонса Орија да ли је ико знао да је он био плаћеник, свједок је одговорио да "мисли да се то знало, јер се наилази на исте људе у разним ситуацијама". На крају испитивања, свједоку је неколико питања хтио да постави и оптужени генерал Младић, али му судско вијеће није дало допуштење, указујући да се "зна како поступа одбрана" и да он може да својим браниоцима пренесе питања која би желио да постави. Генерал Младић се насмијао тој примједби и одустао од обраћања свједоку. Генерал Младић је данас у судници дјеловао уморно. Нешто прије поднева, он је наслонио главу на руке и неколико минута провео у том положају. Адвокати Милош Шаљић и Миодраг Стојановић прилазили су му да провјере да ли се осјећа добро и он је климајући главом потврдио да јесте. У 12.00 часова, стражар УН је помогао Младићу да отвори кесицу са лијеком који је понио у судницу. Суђење се наставља сутра, када ће тужилаштво извести новог свједока.