X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
1411
29/10/2012 |  08:56 | Извор: Глас Српске

"Дјечак из Жуте куће" најшокантнији роман

Публициста Саша Миливојев, аутор књиге "Дјечак из Жуте куће", у којој се детаљно описују злочини албанских терориста на Косову, каже да је то "најшокантнији роман икада објављен у свијету и постаће енигма за Трибунал у Хагу".
 - Фото: Глас Српске
Фото: Глас Српске
- У улози приповједача у роману дјечак-свједок прича приче о косовском рату, о језивим злочинима злогласне ОВК над киднапованим жртвама, о трговини њиховим виталним органима и о трговини људима, о прогону, силовању, о етничким чишћењима, логорима и тајним затворима, о геноциду и тајним гробницама - рекао је Миливојев за "Глас Русије". Он се нада да ће овим романом утицати на свјетску јавност да покрене истрагу о злочинима у "Жутој кући" и истрагу високоорганизованог криминала, када су се у ратном паклу кршила правила ратовања. - Живе људе су замотавали у бодљикаву жицу и бацали низ брда - то је једно од најблажих сјећања главног јунака књиге Србина (12) руског поријекла којег су у сред бијела дана отели Албанци и који умало није постао жртва "црних трансплантолога" у по злу чувеној "Жутој кући" на сјеверу Албаније, гдје је убијено најмање 300 људи, углавном Срба. - Многи угледни извори тврде да су њихови органи били продати у иностранству, што је омогућило врхушки терористичке ОВК да се невјероватно обогати - истиче Миливојев. Он каже да је, читајући списак несталих и киднапованих лица на Косову и Метохији 1999. године, који је објављен на сајту Министарства за Косово и Метохију и на сајту МУП-а Србије, дошао до информација о ужасним и тужним судбинама жртава. - На списку је 1.128 људи. Међу њима је било жена и дјеце, и свештених лица. Губи им се сваки траг... Материјал за роман сакупљао сам разговарајући са свједоцима, са породицама несталих и киднапованих, разговарајући са припадницима Војске Југославије и полиције који су се борили са терористичким групама злогласне ОВК - наводи Миливојев. Он каже да је читао и оптужнице Тужалаштва за ратне злочине, тумачио их и поредио са причама свједока, те да је разговарао и са Албанцима и са "окупаторима" и дошао до језивих прича о несталим и киднапованим цивилима. - Романописац увијек има право на фикцију, али фикција за тако добар роман ми није била ни потребна. Биле су довољне приче из живота. Стварност је толико језива. И све сам видио као филм - рекао је Миливојев. Осим разговора са свједоцима, он каже да се служио и полицијским извјештајима о терористичким нападима на територији Косова 1998. и 1999. године. "Нисам ја измислио косовски рат. И мене су НАТО бомбардери гађали бомбама због измишљеног случаја Рачак, у коме су наводно Срби масакрирали Албанце, па сам тумачећи догађаје у косовском рату лоцирао једну гробницу. Полиција и Тужилаштво имају информације о киднапованом аутобусу 1998. у ком су били рудари копа Белаћевац. Према информацијама свједока, жртве су бачене у бунар на Каљаји - истиче аутор романа. У предговору, који је посвећен бившем тужиоцу Хашког трибунала Карли Дел Понте, он изражава своју забринутост да је међународна заједница гурнула под тепих проблеме "црне транспантологије" на Балкану. Миливојев каже да га много тога везује за Косово, да му је мајка са Косова, рођена у Приштини, одрастала у Обилићу, те да га је инспирисала и судбина неколико хиљада невиних жртава које вапе за правдом. "Потресен судбинама несталих и киднапованих лица почео сам да пишем роман, исповијест дјечака из Жуте куће. Он се појавио да покаже свијету да ми нисмо геноцидан народ. Инспирисала ме је Карла Дел Понте. Сазнао сам за трагичне судбине жртава и то је било јаче од мене", каже Миливојев. Он каже да тужилаштво Републике Србије мора јавности да открије тајне гробнице, као што су објавили изјаве заштићеног свједока, припадника ОВК.