Официр УН на суђењу Караџићу: Власти и снаге у Сарајеву убијале сопствени народ

Новозеландски пуковник Греј посвједочио је да је "свеобухватна стратегија" власти у Сарајеву била да привлачењем ватре Војске Републике Српске на цивилне објекте и изазивањем сопствених жртава издејствују инострану војну интервенцију против Срба. У спровођењу те стратегије, по свједоковим ријечима, муслиманске снаге "имале су обичај" да гранатирају простор испред зграде Предсједништва БиХ кадгод је ту боравио неки од страних дипломата. - Граната би обично пала док је страни званичник разговарао са Алијом Изетбеговићем у згради Предсједништва - рекао је Греј, прецизирајући да то догодило док је пратио шефа британске дипломатије Дагласа Херда, мировног посредника лорда Питера Карингтона или званичника УН Марака Гулдинга. Описујући како је 17. јула 1992. минобацачка граната испред зграде Предсједништва БиХ, током Хердове посјете, убила десетак грађана, Греј је нагласио да је "без икакве дилеме увјерен да су муслиманске снаге тада убиле свој народ ради медија". - Стајао сам на степеништу Предсједништва и чекао Хердов долазак. Нико није имао сатницу... Видио сам почасни строј босанске полиције како се повлачи, а двојица официра АБиХ која су стајала поред мене, погледала су на сат, ушла у зграду и затворила врата. Граната је пала одмах затим. Смјеста су се појавила амбулантан кола и телевизијске екипе да сниме јадне погинуле и рањене људе. Тај инцидент потврдио је без икакве могуће дилеме да су снаге Предсједништва БиХ убијале сопствени народ ради медија - описао је свједок. Он је сугерисао да је његово увјерење дијелио и тадашњи командант Унпрофора, канадски генерал Луис Мекензи, који је о томе и јавно говорио. Греј је муслиманске снаге означио и као највјероватније виновнике минобацачког напада на групу младих испред сједишта УН у згради сарајевског ПТТ-а, 13. јула 1992. Тинејџери су се окупили у подножју зграде зато што су им канадски војници Унпрофора са спратова бацали слаткише, када је, по свједоковој изјави, пала граната. У експлозији је страдала једна дјевојчица, а више дјеце је рањено. На команду Унпрофора пуцали су и снајпери с околних зграда, а покретни минобацачи користили су штаб УН као "штит", отварајући ватру из његове близине, изјавио је свједок, додајући да су због тога улагани стални протести муслиманским властима. Пуковник Греј назначио је да су у неколико прилика припадници АБиХ убили "плаве шљемове" из Француске и Украјине. Свједок је казао и да је тачно да током два љетна мјесеца 1992. ВРС није "иницирала паљбу, него само одговарала" на ватру из Сарајева, како је његове ријечи са састанка који су имали 18. августа 1992. у својим биљешкама навео командант ВРС Ратко Младић. У унакрсном испитивању, заступник оптужбе је свједоку сугерисао да војни посматрачи УН нису могли утврдити ко је тада први отварао ватру, а ко узвраћао. - Нисмо могли сигурно 100 одсто, али са 85 одсто сигурности јесмо - одговорио је Греј. На питање да ли је ВРС претјераном артиљеријском ватром узвраћала на дејства Армије БиХ из Сарајева, свједок је казао да је то тачно. - Ако би снаге Предсједништва БиХ испалиле шест граната, ВРС би узвратила са 30, 40 и 50 граната - рекао је Греј. Пошто му је тужилац предочио да по извјештају Унпрофора није могла бити одређена локација с које је 13. јула 1992. на сарајевске тинејџере била испаљена граната из минобацача, Греј је то потврдио, рекавши да су у правцу долета пројектила биле и муслиманске и српске снаге. Свједок је, међутим, нагласио да би "те јадне тинејџере било изузетно тешко погодити тако прецизно", ако их посада минобацача није могла видјети, па је стога највјероватније да је граната била испаљена с блиских положаја, које су држале муслиманске снаге. Настојећи да га прикаже просрпски настројеним, тужилац је цитирао свједокове ријечи објављене у Њујорк тајмсу да "Срби имају довољно оружја да десет пута сравне Сарајево, али неће, зато што нису за рат". Греј је одговорио да су његове ријечи истргнуте из контекста и да га новинар америчког дневника никада није интервјуисао.